недеља, 03. новембар 2013.

Hrskavi kolutovi od luka - onion rings

Hrskavi pohovani kolutovi od luka - onion rings

U blizini moje kuće se otvorio restoran brze hrane u kome se prodaju hamburgeri uz koje kao prilog služe pohovane kolutove od luka. Nisu loši hamburgeri, možda čak najbolji u gradu, ali luk je nekako otužan, nije dovoljno hrskav i ne ostaje dovoljno hrskav. Malo sam istraživala po netu, isprobala nekoliko recepata i evo zaključka:

Najhrskaviji i najbolji kolutovi od luka prave se na sledeći način:

Potrebno:

Smesa za pohovanje kolutova od luka
65 grama brašna mekog tip 400
30 grama gustina
30 grama instat krompir pirea u prahu
3 grama kajenskog bibera
250 ml kisele vode (knjaz miloš ili je važno da bude baš gazirana)

2-3 crna luka srednje veličine

150 grama prezli za pohovanje

Priprema:


U posebnu činiju ili na tanjir staviti 150-200 grama prezli u prahu i malo ih posoliti.

Promešati sve suve sastojke za smesu, zatim dodati kiselu vodu, pa opet promešati viljuškom ili mutilicom i ostaviti da stoji 20 minuta. U početku će smesa izgledati poprilično bezveze, ali kad odstoji i kada je nakon toga ponovo promešate biće glatka i kompaktna kao na slici.

Iseći luk na kolutove debljine 7 mm, razdvojiti kolutove i umakati ih u smesu, a zatim u prezle. Pazite na debljinu kolutova, trebalo bi da budu malo veći od pola cm, da bi se kasnije lepo pohovali i ispekli.

Zagrejati tiganj, sipati ulje.
Peći na vrućem ulju (idealno mediteran / mešavina maslinovog i suncokretovog, a može i na suncokretovom) na 180 stepeni dok ne porumene.

Jako važno: nikako u smesu mešati prezle, dakle, luk mora prvo da se namoči u smesu  pa tek onda u prezle, pa onda u ulje.


Video demonstrira nivo hrskavosti :)

video

Što se tiče soseva za umakanje, s obzirom da ja nisam ljubitelj kečapa (van domaćih) idealno brzi sos možete dobiti sa jednim pakovanjem grčkog jogurta (ili pavlake razblažene sa jogurtom) u koji treba ubaciti malo čili papričice mlevene, soli, bibera i malo soka od limuna (ako imate kašičicu domaćeg majoneza i on je dobrodošao u ovaj mix). Narežite malo svežeg vlasca ili peršuna i energično promešajte.

среда, 16. октобар 2013.

Sendvič hleb - Mlečni tost hleb


U čast svetskog dana hleba, evo jednog da zamesite :)

Sendvič tost hleb

250 grama brašno tip 400 meko
250 grama brašno tip 400 oštro
260 grama mlake vode
20 grama svežeg kvasca 
15 grama mleka u prahu
10 grama soli
30 grama meda
80 grama putera

Pomešati oba brašna u posudi, dodati i promešati so i mleko u prahu.
U posebnoj posudi razmutiti kvasac sa malo mlake vode i medom. 
U brašno sa ostalim sastojcima dodati kvasac sa medom i ostatak mlake vode, uključiti mikser sa nastavkom za mućenje testa i mutiti 10 minuta. Dodati otopljen puter i mutiti još 5 minuta.
Po potrebi dodati još malo brašna, mada bi ovo trebalo da je dovoljna količina (ali sve zavisi koji tip i koja količina vlage se nalazi u istom).
Izvaditi hleb na površinu koju ste prethodno malo posuli brašnom i oblikovati ga u veknu. U posudu koju ste prethodno namazali sa malo ulja staviti veknu i prekriti kesom (prijanjajućom folijom) i ostaviti sat vremena na fermentaciji ili dok količina testa dobije dupli volumen.
Premesiti testo i ostaviti da odmara 15 minuta pokriveno krpom.
Oblikovati testo u željenu veknu (ili ga smestiti u kalup koji ste prethodno ili namazali puterom ili obložili papirom i ostaviti da se podigne (još oko 35 minuta)
Peći u rerni na 175 stepeni oko 50 minuta (ako je hleb u kalupu), sa opcijom pare prvih 10 minuta na 70%, alternativa - stavite na dnu rerne (na poslednju rešetku) jedan pleh (ili tepsiju) sa vrućom vodom.


Lagan, mekan i mnogo ukusan!
Idealan i za slatke i za slane namaze, sendviče, tartar bifteke i tostiranje :)


недеља, 13. октобар 2013.

Kinder šnite u brzoj domaćoj izvedbi

Kinder šnite u domaćoj izvedbi


Iz drugog puta patentitram sopstveni recept. Ko želi da proba original se nalazi ovde  a moja adaptacija je malo brža, i daleko mi je manje brige zadala i kad je u pitanju piškota, a o kremi da ne govorim :)

za piškotu:
7 jaja (sveža, organic, najbolje klase)
7 kašika smeđeg šećera (Milma smeđi šećer)
7 kašika brašna (meko tip 400)
3 kašike kakao praha (što bolji)
1 kašika ulja (mediteran)
5 grama praška za pecivo
velika tepsija za pečenje, papir za pečenje

U principu ova mera je za moju tepsiju koja je poprilično velika - nije baš standardna rerna, ali ako pravite za manju ili već znate od koliko jaja dobijate piškotu taman za vašu tepsiju, princip je samo smanjivanje kašika brašna i šećera.... dakle za 6 jaja sve smanjite na 6 kašika i malo manje kakao praha. Ostalo ostaje isto! Takođe ja piškotu nisam sekla u dva dela tako što sam je rezala po polovini debljine, nego po polovini cele pečene u dužinu, što je mnogo lakše. I možda sledeći put napravim sa 6, ovo je ipak malo veća i deblja kinder šnita nego original :) Ako pročitate original recept sa količinom od 5 jaja, videćete da je jedina razlika praktično u postupku izrade piškote i redosledu mućenja.

Ugrejati rernu na 180 stepeni (ventilator poželjan, a onda se može smanjiti na 170)

Odvojiti belanca i žumanca. Belanca i žumanca se odvajaju pažljivo, da slučajno žuti deo ne dospe u beli, a jako je važno deo koji čini mali čvorić bele opne i obično je na žumancu, odvojiti u beli deo jer to daje garanciju da će vam se belanci uvek umutiti kako treba! U veliku posudu mutiti belanca dok ne postanu bela, a potom dodavati kašiku po kašiku šećera, kašika treba da bude puna malo preko vrha. Mutiti sve vreme mikserom, a onda kada se šećer rastopio i sve postalo kompakta masa dodavati jedno po jedno žumance (mikser ne gasiti). Smanjiti mikser na najmanju brzinu i dodati kakao, razmutiti, a zatim i jednu po jednu kašiku brašna (takođe pune) i na kraju ulje. Kada je sve umućeno, dodati i prašak za pecivo, mutiti još 10 sekundi, a zatim isključiti mikser i promešati špatulom (da sjedinite sve sastojke ukoliko je po ivicama ostalo nešto belanaca ili kakao praha).
Po pravilu bi trebalo prašak za pecivo uvek da promešate sa ukupnom količinom brašna koju dodajete u kolač  i tako ga dodajte zajedno sa brašnom, ali ovo je princip pravljenja piškote bez gašenja miksera i sve samo dodavanjem direktno iz kese u smesu (bez merenja, tj. merenje kašikama)... to jeste uvek malo rizičinije, mnogo je brže, ali sam se odvažila na ovaj sistem jer mi baš nije prva piškota u životu.
Razliti u tepsiju koju ste prethodno obložili papirom za pečenje, poravnati odozgo (jako je bitno da bude ravna, a ne kao moja na slici jer u preseku onda nije savršena :)) i staviti u rernu da se peče na 180 otprilike 10 minuta. Piškota je pečena kada ivice piškote krenu malo da se odvajaju od ruba tepsije, ili ako zabijete čačkalicu na sredinu i izvučete je a na njoj ne ostane ništa.
Izvaditi piškotu iz pleha i ostaviti da se ohladi.

za kremu:
200 ml pavlake za šlag (slatke - meggle)
100 ml pavlake za kuvanje (campina)
10 grama želatina goveđeg (rinfuz - biošpajz)
50 ml vruće vode

Vodu ugrejati u kuvaču za kafu da proključa, sipati u šolju i ostaviti da se prohladi dok ne umutite pavlaku za šlag sa pavlakom za kuvanje i 2-3 kapi esencije vanile.
Kada je pavlaka izmućena (ne preterujte da ne postane puter), u vruću vodu dodati 10 grama želatina, dobro razmutiti kašikom i onda tu smesu umutiti u šlag!
Ostaviti u frižideru da se ohladi pola sata, a potom je namazati na polovinu piškote i poravnati. Drugu polovinu piškote staviti odozgo i sve zajedno ostaviti u frižideru da prenoći.

Izvaditi iz frižidera, iseći na šnite i davljenje može da počne!



Napomena:
Najvažniji sastojak u piškoti čini kakao i potrudite se da kupite što bolji. Piškota će pre svega imati lepu boju, a neće biti obogaćena dodatnim mirisima. Nemam ništa konkretno da vam preporučim, po meni su svi na raspolaganju u mojoj okolini marketima uglavnom očajni!

недеља, 29. септембар 2013.

Kuhinjski Noževi - kako odabrati nož (kuhinjski noževi za neupućene)

Kuhinjski noževi na magnetu

Tema noževa kad je pitanju kuhinja i kuvanje trebalo je da dođe pre odabira daski (podloga) za sečenje i pre odabira tiganja, NOŽ JE OSNOVNI PRIBOR u kuhinji, prvi alat koji unosite u kuhinju!
Iskrena da budem, nisam je do sada prežvakala dovoljno, nisam do sada kupila dovoljno noževa da bih sebe "proglasila" ekspertom za početnike, ali evo, učim, informišem se, čitam, sečem :).... pa je konačno došlo vreme da saberem svoja iskustva u ovoj oblasti.

Kako odbarati dobar, pravi nož za kuhinju? Gde kupiti dobar nož? Koji nož? Koliko košta?

Dakle, u svom savetodavnom (naredbodavnom) maniru, odgovoriću vam na sva postavljena pitanja u varijanti "normalnog" budžeta ili tzv. best buy trenutno u Srbiji.
Ipak da bi ušli u oblast noževa potrebno je sledeće predznanje:

Osnovni noževi:


Slika preuzeta sa: http://www.chefproknives.com/Knife-Comparison-Guides-Charts_bc_4.html



1. Profesionalni šef nož (Cooks knife)


Fissler kineski šef nož
Francuski šef nož ima više namena. Svi profesionalni kuvari ga smatraju neophodnom alatkom (na čelu samnom koja nisam profesionalni kuvar). Dužina sečiva varira od 10-30 cm, mada se najčešće koristi u dužini 20 cm. Blago zakrivljen vrh kojim se završava široko sečivo i proporcionalna težine drške i sečiva omogućavaju ritmično i precizno sečenje. Osnovni nož i sa njime praktično možete obavljati sve!
U ovu kategoriju moglo bi da se svrsta i japanski šef nož (santoku na gornjoj slici četvrti) i kineski šef nož (slika desno).

2. Utitlity knife
Nešto između šef noža i noža za ljuštenje. Sečivo je dužine 10-18 cm. Uglavnom ne spada po meni u red obaveznih noževa jer je suviše kratak i uzak za svakodnevnu primenu i sve namirnice, pa ga samo spominjem zbog slike gore.



3. Višenamenski nož (kitchen knife)
Sečiva dužine 11,5-20 cm, sličan je po obliku nožiću za ljušćenje, ima više namena od njega utoliko što sa njim možete raditi seckanje sitnih komada živinskog i crvenog mesa, odvajanje masnoće sa mesa, sečenje na tanke režnjeve.


4. Nož za ljuštenje (paring knife)
Sečivo noža je dužine 6 -10 cm. Koristi se za ljuštenje, seckanje, isecanje srži voća, sečenje voća. Njime možete proveravati da je povrće kuvano. Služi i za fino seckanje povrća kojim ukrašavate jela. Moram priznati da ovaj nož vrlo retko koristim jer sam obožavalac ljuštilice, pa sam brža i spretnija sa istom kad je ljušćenje u pitanju :)

5. Satara (cleaver)
Nije loša sprava ukoliko imate praksu da donosite kući velike komade mesa, sa krupnim kostima. Korisna je i kod rakova.

6. Slicing knife (ne znam kako se zove kod nas)
Služi za sečenje i dobijanje manjih i tanjih komada mesa. Naročito je pogodan za sečenje pečenih komada, šunke, pečenja itd....

7. Nož za odvajanje kostiju (boning fillet knife)
Sečiva dužine 13-18 cm, vrlo je usko, zakrivljeno i oštrog vrha. Namenjen je isecanju mesa oko kostiju, tetiva i hrskavica i zglobova na sastavu kostiju. Neophodan je ako kupujete meso sa kostima. Ako ga koristite za perad (živinu) odaberite nož sa savitljivijim sečivom, ako više pripremate crveno meso, onda odaberite onaj sa manje savitljivim sečivom.

8. Reckavi nož  (bread knife)
Oštro nazubljeno ravno sečivo dužine od 19 do 30 cm, služi za sečenje hleba sa tvrdom korom i mekom sredinom. Može poslužiti kao alat za struganje čokolade ili sečenje paradajza (čak i onog iz konzerve).

Noževi mogu biti napravljeni od različitih materijala: pre svega različitog čelika i legura (carbon steel,  nerđajući čelici, damasticirani itd...), plastični, keramički i dr.
Ako vas zanimaju detalji oko vrste i odabira čelika - legura noževa posetite Noževi i na ovom sajtu (na srpskom jeziku) možete se informisati o svemu.
Takođe bitan faktor kod odabira noža može činiti i drška i materijal od koga je napravljena: nerđajući čelik, drvo, plastika i dr. Ovo sve naravno utiče i na finalnu cenu noža.

Ono što je bitnije i osnovnije za dalju priču o noževima je:

Pribor za oštrenje noža:
Čim imate jedan nož u kući neophodno je da imate i najvažniji deo kompleta noževa, a to je pribor za oštrenje. Za početak brus...

1. Brus

Poneko brus pogrešno zove oštrač noževa. Koristi se ujednačavanje debljine oštrog dela sečiva i održavanje oštrine noža. Uz pomoć brusa ukoliko ga koristite svakodnevno pre i posle upotrebe noževa, možete održavati nož i do 2 godine perfektno oštrim bez nošenja istog kod profesionalnog oštrača ili bez da koristite kamen.
Nož se na brusu održava na sledeći način: Držeći nož pod uglom od 15-20 stepeni, nekoliko puta prevucite nož po brusu od drške prema spolja (od sebe) - najsigurnija varijata. Ponovite potez 3-10 puta.

2. Oštrač

Sastavljen je obično iz dva dela: za grubo oštrenje i za brušenje sečiva. Ovo najbolje da radite po uputstvu proizvođača, ali se principijalno nož prvo provlači kroz grublje grundirane žlebove, pa zatim izmedju finije grundiranih žlebova da bi se izbrusilo sečivo








3. Kamen


Nož se vuče pod uglom od 15-20 stepeni u odnosu na kamen i to samo u jednom pravcu, nekoliko puta (od sebe) sa obe strane. Čitava filozofija oštrenja noža kamenom savršeno je opisana kod japanskog majstora za oštrenje pa vas ja ne bih previše zadržavala... :)
Japanski noževi imaju oštricu pod manjim uglom pa se u slučaju oštrenja ovih noževa ugao drži na 10 stepeni.



Održavanje noževa:

Sem što je POD MORANJE redovno korišćenje brusa (dakle svakodnevna upotreba, zahteva i svakodnevno provlačenje noža po brusu), jako je važno održavati ugao oštrice i samo održavanje oštrine noža. Tup nož i loš nož je najopasnija sprava u kuhinji! Oštar nož ne zahteva pritisak i zato (čak i ako se posečete) posekotine budu mnogo pliće i bezbolnije sa oštrijim nožem nego sa tupim! Obavezan video za oštrenje noža klikni ovde.
Noževi bi trebalo da se drže na magnetu za noževe, negde na vidnom i pristupačnom mestu (na zidu kuhinje). Nikako u fioci (koliko zbog povreda toliko i zbog udaranja noževa jedan o drugi što dovodi do oštećenja oštrice). Magnet za noževe možete kupiti u Metro-u za 400-1000 dinara. Drveni stalci su opcija, ali po meni ne toliko dobra, jer se čak i u toj varijanti, ako nisu idealni, noževi prilikom odlaganja i vađenja tupe. O kožnim futrolama sa ugrađenim brusevima ne bih ovom prilikom jer nismo ni lovci ni mesari, pa je poprilično i retka situacija da neko noževe odlaže na ovakva mesta (sem toga užasno su skupi).
Noževi se ne peru u mašini za pranje posuđa. NIKAD!
Noževi se ne peru abrazivnim sredstvima i jakim sredstvima, nego laganim detrdžentima, mlakom vodom i odmah se brišu sa mekanom brzoupijajućom krpom.

ODABIR I KUPOVINA NOŽA

E sada, kada znate koji nož se koristi u koje svrhe, čime se oštri i kako se održava, možete odabrati sebi ono što vam je potrebno, a ja vam toplo savetujem za prvi nož u kuhinji: 1. Francuski šef nož. Odmah zatim višenamenski, a potom u zavisnosti od ishrane koju preferirate, nož za ljuštenje, za odvajanje kostiju, reckavi itd...

F dick chef knife
Ko je navikao da radi sa nekim drugim, a ne sa šef nožem, prelazak je kao i uvek težak i bolan, zato amateri i početnici - počnite odmah sa ovim nožem! A vi koji ga niste do sada koristili... šta da kažem, što pre ga uvrstite u upotrebu hrana će biti bolja i ranije ćete se navići na pravu stvar!
Preporuka koji nož kupiti kad je pitanju šef ili neki od gore pobrojanih - za pristojne noževe preporučujem F DICK chef knife - nemačkog proizvođača (uvek najbolji odabir za sve čelične legure, pored japanaca) i to po ceni od cca 4000 dinara u Metrou. To je nešto što je trenutno najbolje za najmanje para, a potpuno zadovoljavajuća alatka! Šef Tom će Vam pokazati kako se ovaj nož drži u videu. (klikni ovde)

Santoku nož
Fissler noževi koji takođe važe za odlične, možete kupiti u Kiki, njima je cena duplo veća, ali nisu duplo bolji po mom mišljenju! Oni u ponudi imaju i japanski (santoku) i kineski šef nož. Ponosna sam vlasnica kineskog (oko 15.000 din), ali manje više stoji u fioci... (sramota!).
Takođe na gore pomenutom sajtu noževi.rs, koji se bavi kolekcionarskim i raznoraznim noževima, možete kupiti noževe raznih nemačkih ili japanskih proizvođača za 100 i više EUR po komadu.
Dakle nemac ili japanac, nadalje sve zavisno od budžeta!
Ostalo.... da ne dajem konkretne primere - je uglavnom bezveze! Keramičke noževe ne bih spominjala ovom prilikom jer se ipak bavimo ozbiljnom temom, kao ni sve ostale šarene, reckave i garantovano naoštrene do kraja života komplete noževa koji su u ponudi...

U svakom slučaju: birajte nož nemačkog ili japanskog proizvođača, prvo šef nož oko 20 cm dužine sečiva i koji vam lepo leži u ruci i koji ćete voleti! .... i odmah kupite brus za njega :), i naravno podlogu.


среда, 25. септембар 2013.

Panakota sa grčkim jogurtom i malinama (panna cotta)

Opet bi naslov bio predugačak da napišem šta sam sve "utrpala" i naslagala na ovu panakotu, pa zato idemo redom:






Panakota sa grčkim jogurtom i vanilom:

7 grama goveđeg želatina
120 ml pavlake za kuvanje
120 ml punomasnog mleka
120 grama bagremovog meda
pola štapića vanile
450 grama grčkog jogurta (dukat)

Pripremite čaše za razlivanje panakote.
U dubokoj posudi pomešajte pavlaku za kuvanje (campina), mleko, med, i semenke iz pola štapića vanile. Na srednjoj vatri ugrejte i sačekajte da krene da se puši - skoro do tačke ključanja (ne sme da proključa).
Sklonite sa vatre i umešajte želatin dok se potpuno ne rastopi. Ostavite 10 min da se prohladi.
U posebnoj posudi razmutite jogurt. Polako dodajte malo rashladjenu masu jogurtu, trećinu po trećinu i sve vreme mešajte, najbolje žičanom mutilicom za jaja.
Kada je masa dobro umešana razlijte je u čaše i odmah stavite u zamrzivač (trebaće joj oko 2 sata da se potpuno stegne i rashladi), ako pripremate panakotu za sutradan, može i u frižider, ali će proces trajati oko cca 6 sati.

Citrusni gel:

7 grama goveđeg želatina
420 ml soka od narandže (ako ne cedite sami narandžu obavezno neXt 100%)
1 ceđeni lajm
15 ml limoncella (liker od limuna)
60 grama šećera

Gel se priprema kada je panakota već formirana i stabilna.
U posudi za kuvanje sosa pomešajte sok od pomorandže, ceđeni lajm i šećer. Stavite da se greje na srednjoj vatri i mešajte dok se šećer potpuno ne rastopi. Sačekajte dok se dobro zagreje, ponovo skoro do tačke ključanja, ali nikako da proključa, skinite sa vatre i umešajte želatin, a potom limoncello.
Kada se rashladi do temperature tela, razdelite u čaše preko panakote.
S obzirom da stavljate manje gela nego panakote i da je panakota već hladna, gelu nije potrebno duže od pola sata u zamrzivaču (ne duže inače će se kristalisati) ili 2 sata u frižideru da se potpuno formira.

Maline u vinu:

120 ml belog vina (moze i prosecco)
20 ml soka od limuna
55 grama šećera
1 limun (samo rendana korica)
300 grama malina

U zagrejanu tavu stavite vino, sok od limuna, koru od jednog limuna i šećer, mešajte dok se šećer ne rastopi. Dodajte zatim maline i kuvajte na tihoj vatri 10 minuta.
Sklonite sa vatre i ostavite da stoji u tavi (tiganju) bar 30 minuta dok se ukusi i sokovi ne povežu.

Za dekoraciju:

20 grama tostiranih listića od badema ili opcino nekoliko listova nane

Maline neposredno pre služenja malo procedite ako ima viška sokova i stavite u čašu sa panakotom i gelom. Pospite tostiranim listićima badema.

Jeste malo komplikovano, ukoliko žurite i nemate mnogo vremena, ali citrusni gel na žalost ne možete preskočiti ako hoćete pravi dobar ukus!

Zakrivljeni momenat se dobija poprilično lako: čašu u koju sipate panakotu zakrivite i podmetnete nešto pod 45 stepeni (mogu se koristiti i gumeni kalupi za mafine u te svrhe ako vam čaše nisu sa previše dugim nogama). Ali onda kreće peripetija sa premeštanjem panakote u frižider ili zamrzivač (naročito ako je udaljen ili morate preko stepenica - kao u mom slučaju) i rizikujete da ne dobijete ravne i precizne linije. Čim se mrdne panakota ostavlja beli trag u čaši.... zato, i prava (ravna) verzija ne izgleda loše, a jednako je ukusna!

Mera je dovoljna za 4 velike čaše i gela će vam sigurno malo ostati za neki drugi desert ako ga budete sipali u proporciji kao na slici... mada, trebalo mi malo deblje (evo sad konstatujem dok jedem...)

Napomena: Želatin je nešto što se kod mene vrlo retko koristi... Svega nekoliko puta sam ga stavljala u hranu. Pripadam pokretu priordnih "pektina" i samoželirajućih deserta. Uglavnom, želatin koji sam koristila u ovom slučaju je goveđi i kupila sam ga u prodavnici na slaviji "Leblebija" - prodaje se rinfuzno, malo je krupniji od onog u kesicama, zahteva više mućenja, ali je savršeno odradio posao. U toj prodavnici ima i biljnih da se kupe, ali to nisam ni probala ni koristila. Obično se u radnjama pakovanja prodaju u količini 10 grama i reč je o svinjskom želatinu (dr oetker i slično). Uglavnom,  dovoljno je 7 grama, ne treba cela kesica! Panakota ne treba da bude ni potpuno gelasta, mora imati i malo krem teksture i po mom mišljenju ovo je mera za bingo u ovim odnosima količine jogurta, mleka itd...



уторак, 24. септембар 2013.

Pečene prepelice i salata od krompira



Prepelice pečene u rerni sa salatom od krompira






Prepelice:

12 komada očišćenih oguljenih prepelica
(na tanjir ide 3 ili 4 komada zavisno od veličine)

50 grama putera
so, biber

Ako imate sreće dobićete očišćene, ako nemate, pravac youtube za uputstvo!


za sos (i marinada za prepelice):
30 grama meda
15 grama senfa
60 ml soja sosa
15 grama sirćeta od maline
45 grama svetlog susamovog ulja
75 grama mediteran ulja

50 grama putera
so, biber


Salata od krompira:

30 grama kisele pavlake
30 grama mascarpone-a
15 ml kašičica belog vinskog sirćeta
15 ml maslinovog ulja
1 vez mladog luka
so, beli biber
500 grama krompira



Priprema salate:

Krompir skuvajte u ljusci slanoj vodi (30-40 minuta) ili ga pecite već izrezanog u kocke u rerni na pari ako postoji opcija :) (130 stepeni 100% para - 35 minuta). Ako ste ga kuvali u vodi ogulite ga i isecite na kocke. Sačekajte da se prohladi.
U međuvremenu kiselu pavlaku, maskarpone, vinsko sirće i maslinovo ulje dobro izmešajte u posudi. Dodajte zatim vez sitno isečenog mladog luka. Promešajte i dodajte so i beli biber.
Kada se krompir u kockicama prohladi, dodajte ga u sos i promešajte.




Priprema prepelica:

Ugrejte rernu na 180 stepeni (sa ventilatorom) ili na 200 bez.

U teglu sipajte sve sastojke za sos: med, senf, soya sos, sirće od maline, svetlo susamovo ulje, mediteran (mešavina maslinovog i suncokretovog ulja). Promešajte, zatvorite teglu i dobro promućkajte dok se masa potpuno ne sjedini.

Prepelice posolite iznutra, stavite malo bibera i gurnite parče putera u deo gde su prsa (cca 5 grama ili manje po prepelici u zavisnosti od veličine.

Stavite ih na pleh za pečenje okrenute dupetom prema gore, prethodno pleh obložite papirom (može i ne mora), i prelijte ih malo sa sosom. Najjednostavnije po jednu veliku kašiku sosa sipajte po svakoj prepelici.

Stavite ih na pečenje. Nakon 10 minuta izvadite ih iz rerne, okrenite ih (da budu grudima na gore), prelijte jos malo sa sosom i vratite u rernu na još 10 minuta (opciono i manje, ja sam pekla 7, ali su prepelice stvarno male).

Izvadite ih iz rerne i pospite još po kašiku sosa na svaku. Ostavite da odstoje bar 5 minuta pre serviranja.


Pečene prepelice sa sosom od meda i senfa

U tanjire prvo stavite krompir salatu, a zatim odozgo 3 do 4 prepelice po porciji.

Napomena: jako je važno da vam se prepelice ne presuše dok ih pečete, pripazite na njih poslednjih 10 minuta! Sirće od malina i svetlo susamovo ulje možete kupiti u prodavnicama pravi ga na pr. "Suncokret".  Nemojte se ni truditi da zamenite ove dve stvari sa nečim drugim jer efekat neće biti ni približan.


понедељак, 02. септембар 2013.

Cronut - hibrid kroasana i krofne



Pre nekoliko meseci Milica (moja sestra) mi je okačila na facebook wall sliku jednog kuvara ispod kojeg piše: "danas ćemo kuvati sa namirnicama koje nemate mogućnosti da nabavite, čisto da vas malo za+ebavamo", ne znam zašto mi je to prva asocijacija na cronut.... Ovaj moj recept nije baš da sadrži namirnice koje ne možete da nabavite, ali je po mom mišljenju potpuno besmisleno... sumnjam da će iko ikada napraviti ovaj recept nakon što dođe do kraja posta.

Kako god, svoja iskustva po pitanju cronut-a ću svakako podeliti sa Vama, pre svega zbog trenda i pomame ili bolje rečeno groznice koja je u New York-u započela od juna ili jula meseca ove godine, pa koliko čujem još uvek traje...
Dakle, cronut je hibrid kroasana i krofne koji se puni nekakvim raznoraznim kremovima i finalno dobija glazuru odozgo.
Zvuči prilično primamljivo kada uzmemo u obzir da su i krofna i kroasan dve izuzetno ukusne stvari.
Jedan cronut ilustracije radi košta oko 5$, ime mu je sada već zaštićeno. Redovi ispred patisserije koja ga pravi su kao u Apple store-u kada se pojavi novi iPad ili iPhone (4-5 sati čekanja za ovaj specijalitet). Ograničenost prodaje na 6 komada po glavi itd... Sve uvlači da probaš!
Ostale informacije: http://en.wikipedia.org/wiki/Cronut

Za cronut je potrebno: testo za kroasane (faza gotovog testa pre sečenja u trouglove i motanje kroasana) i creme patissier (osnovna krema od jaja i vanile, pa ako želite po volji obogaćena nekakvim ukusom), kalup za krofne - moguće rešiti sa jednom velikom i jednom malom čašicom, ulje, duboki tiganj za prženje, kesa za filovanje, mnogo vremena i volje!

Testo:

500 grama brašna
75 grama putera
75 grama šećera u kristalu
2 cela jaja
120 ml mlakog mleka
20 grama svežeg kvasca
kašičica soli (do vrha puna)
250 grama putera

Priprema testa:

Ovde vas u ovom postu ne bih više zadržavala sa testom za kroasane, detaljno imate objašnjenu porceduru na mojoj strani: CROISSANT 

Obavezno kašicica soli, a ne pola kao osnovnom u receptu!
Dakle, sve ispratiti do faze sečenja testa na trouglove i umesto trouglova praviti kalupom male krofne. Velika napomena je u vremenu koje je potrebno za dizanje testa: od istog testa istovremeno sam pravila i nekoliko kroasana i nekoliko cronut-a, kroasani su za dva sata bili spremni za rernu, a cronut-ima je trebalo oko 3,5 sata da dostignu potrebni volumen. Možda oblik i sečenje ima veze sa tim, testo nema sigurno, uglavnom da vas ne preplaši!


Nova krema na mojoj listi - creme patissier iz knjige Gordona Ramsay-a "Just dessert". Krema je idealna za dodavanje čokolade, a ukoliko volite da dodajete voće predlažem da količinu nišeste povećate na 50 grama u odnosu na ovaj osnovni recept.

Krema:
350 ml punomasnog mleka
150ml slatke pavlake za šlag
75 grama šećera
1 štapić vanile (izvađene semenke i esencija)
1 celo jaje
3 žumanca
40 grama gustina (nišeste)

Priprema kreme:

Mleko i pavlaku za šlag sipajte u posudu sa debelim dnom zajedno sa 15 grama šećera, esencijom iz štapića vanila. Ostavite na srednjoj vatri da proključa (od momenta kad krene da se puši, još dva minuta), budite pažljivi da ne zagori, promešajte povremeno.

U međuvremenu ulupajte jaje i žumanca sa šećerom i to najbolje mikserom dok ne dobijete kremastu masu. Dodajte trećinu gustina, pa umešajte, a zatim isto ponovite u još dva navrata sa ostatkom gustina.
Masa mora biti dobro umešana, bez grudvica i ovo preporučujem da radite ručno ili na najmanjoj brzini miksera.

Kada je mleko tek proključalo, skinite ga sa vatre i polako sipajte prvo trećinu umućenih jaja, mešajte stalno, zatim drugu trećinu, ponovo mešajte, i konačno poslednju trećinu. Vratite na šporet i kuvajte 2-3 minuta uz konstantno mešanje.
Skuvanu kremu ohladite i ostavite u frižider, pokrivenu najlonom da se ne bi formirala korica.

Pečenje i filovanje:
U vruć tiganj sipajte 3dcl ulja za prženje, u originalu se prži na ulju koštica od grožđa, ali možete koristiti i neko drugo ulje koje trpi visoke temperature za prženje.

Podignute cronut stavite u vrelo ulje i pržite 30 sekundi sa jedne i 30 sekundi sa druge strane (ili dok ne budu gotove, zlatno žute boje, sve zavisi od veličine i debljine moje su bile baš ekstremno male). Moram priznati da je ovo izuzetno pipavo i praktično sve morati raditi u vazduhu jer je testo izuzetno teško i za podizanje i za manipulaciju u ovoj fazi, pripazite da ne izgubi oblik i da ga ne maltretirate rukama previše u fazi premeštanja.
Izvadite ih iz ulja i odložite na papirni ubrus da odstranite višak masnoće.
U kesu za filovanje sa najtanjim završetkom sipajte kremu i punite ohlađene cronut sa gornje strane. Nije preporučljivo puniti vrele jer se u tom slučaju krem rastopi i kreće da curi na sve strane :)

Opciono se nakon punjenja stavlja i glazura gore, ali ja sam ih samo posula šećerom u prahu.

I šta reći sem da se vratim početku, po mom mišljenju nikako vredno vremena, novca i truda, sem ako ih ne naplaćujete 5 dolara. Ukus je približniji krofni nego kroasanima i nema toliko puteraste arome srazmerno količini utrošenog. Više je kao višelejerska hrskava krofna. Pa ko voli, srećno!





субота, 22. јун 2013.

Mille Feuille sa malinama

....a može da se nazove i krempita sa malinama

Još uvek sam u potrazi za savršenim receptom za krempite... Do tada pravim sve varijacije na temu krema od jaja i lisnatog testa, pa dok ne izvučem best of the best za te buduće savršene krempite! Evo jednog komplikovanog i dugog recepta, koji ako uspete da napravite: izuva koliko je ukusan!

Mille Feuille je kolač ili torta koja bi u prevodu značila milion lejera (slojeva), a zapravo ispravno bi bilo da ih ima tačno 729 ili po novijim recepturama 2048. Broji se ukupan broj listića u testu i slojeva kreme, koji originalno treba da sadrži 3 kore sa slojevima (ovaj moj ima 2 na slici) i 2 sloja kreme bez voća. 
U nekim varijantama ga možete naći i pod imenom Napoleonov kolač, ali onda se originalno stavlja krema od badema između kora.
Poslednja odnosno gornja kora se obično posipa sa šećerom u prahu ili sa kakaom u prahu.
Sve u svemu poljaci prevode ovu tortu kao kremovka ili napoleonka, što znači da se radi o vrlo sličnoj torti ili kolaču kao naša krempita.


Potrebno:

Za kore:
250 grama brašna (meko)
100 ml hladne vode
sok od četvrtine limuna
5 grama soli
200 grama putera

Za krem:
8 žumanaca
1 štapić vanila (tj. izvađeno seme) ili kašicica arome vanile
30 grama brašna
30 grama nišeste (gustina)
130 grama šećera
700 ml punomasnog mleka

maline ili neko drugo voće po izboru
šećer u prahu za posipanje

Priprema lisnatog testa:

Lisnato testo možete kupiti gotovo kao kore za krempitu ili kao zamrznuto, ako vam se ovaj ozbiljan poduvat pravljenja domaćih kora za krempitu ili domaćeg lisnatog testa učini nemoguć.
Puff pastry nije testo za početnike i priprema traje dosta dugo. Otežavajuća okolnost su trenutne temperature odnosno ako vam kuhinja nije klimatovana i ohlađena, jer je rad sa puterom izuzetno težak na toploti.
Ako se ipak odlučite za domaće lisnate kore, ono što treba da uradite je sledeće: u brašno sipajte so i promešajte. Isceđen sok od limuna dodajte u hladnu vodu i sipajte sve zajedno u brašno. Prvo testo sjedinite u činiji, a zatim ga izvadite iz činije i mesite ga dok ne bude glatko. Ovo testo sa ovim merama nije lepljivo i dodatno brašno vam neće biti potrebno.
Kada ste umesili testo, ostavite ga u frižideru da odmori bar pola sata, a idealno bi bilo 2 sata.
Puter koji ste izvadili direktno iz frižidera malo izlupajte oklagijom ali gledajte da zadrži svoj pravougani oblik i temperaturu. Puter lupamo da bi bio lakši za razvijanje u testu, ali nam je neophodna temperatura ispod 10 stepeni.
Izvadite zatim testo i razvite ga u pravouganik. Postavite puter u sredinu i obložite ga testom. Presavijte i razvijte ponovo u pravouganik. Zatim ga presavijte na 3 dela, okrenite za 90 stepeni i ponovo razvijte u pravouganik i tako 3 puta.
S obzirom da je proceduru skoro pa nemoguće objasniti pričom, pa čak i fotografijom preporučujem da pogledate ovaj video: How to make puff pastry
Složeno testo ostavite u najlonu u frižideru da odmara bar 2 sata, ili preko noći. Ovako pripremljeno testo se može i zamrznuti.
Nakon što je testo odmorilo i ponovo se dobro ohladilo, izvadite ga iz frižidera i presecite na 3 jednaka dela (pravouganika).
Razvijte ga oklagijom direktno na papiru za pečenje na koji ste prethodno sipali malo brašna i to na debljinu pola centimetra. Prebacite ga tepsiju zajedno sa papirom, izbodite testo viljuškom na razmaku od 1 cm i pecite testo na 180 stepeni oko 30 minuta (dok ne postane zlatno žuto). Opcija da vam testo ne raste previše je ukoliko imate 2 tepsije, pa testo pokrijete sa još jednim papirom za pečenje i onda sa drugom tepsijom. Testo se tako peče prvih 20 minuta, a zatim se skine tepsija i vrati u rernu na još dodatnih 10 minuta.
Takođe nije loša fora ukoliko volite slađe testo da ga 5 minuta pre kraja pečenja pospete šećerom u prahu i malo uključite gril da bi dobili karamelizaciju testa.
Nakon što ste ispekli testo, izvadite ga na rešetku i ostavite da se ohladi. Ovo najbolje uradite zajedno sa papirom jer je testo jako krhko i šanse da ga slomite su ogromne!
Od ove količine ja sam napravila 3 kore veličine pola velike tepsije iz rerne.

Priprema kreme:

U pitanju je klasična creme patissier krema koju možete koristiti kao osnovu kod princes krofni, profiterola, eklera ili nekog drugog kolača.
Umutite žumance sa šećerom. Mutite ih dokle god vam šećer krcka pod zubima i do svetlo žute boje (skoro bele). Kada je šećer umućen potpuno u žumace dodajte brašno pomešano sa nišestom (ili gustinom).
U posudu sa debelim dnom sipajte mleko i uz povremeno mešanje na tihoj vatri ostavite da proključa zajedno sa vanilom. Kada mleko proključa, sklonite sa vatre i pustite da se ohladi 30 sekundi.
Sipajte jednu trećinu toplog mleka u jaja i promešajte, a zatim tu smešu sipajte u ostatak mleka i promešajte. Vratite kremu na šporet i kuvajte je na jako tihoj vatri uz stalno mešanje oko 10 minuta ili dok brašno potpuno bude skuvano!
Kada je krema skuvana, potrebno je da je ohladite što brže, idealno u posudi punoj hladne vode sa ledom.
Ohlađenu kremu pokrijte sa tankom prozirnom folijom i stavite u frižider na dodatno hlađenje ili do momenta upotrebe.

Kore možete odmah iseći u veličini kolača koje želite da služite (čak i pre pečenja pa ih tako pečete), a možete ih ostaviti i velike, s tim što ćete onda možda imati problema da ih sečete na pojedinačne zbog visine i cele dekoracije. Ja ih uglavnom sečem odmah na veličinu kolača u tanjiru...
Postavite jednu isečenu koru na tacnu, a ohlađenu kremu stavite u kesu za dekoraciju. Istisnite centimetar kreme u visini i prečniku i tako nastavite po celoj kori.
Drugu koru stavljate preko kreme i nastavljate sa kremom po istom principu, ali ukoliko imate neke voćke ostavite po jedan prazan red.
Poređajte voće i pospite sećerom u prahu.
Ovo možete ponoviti i više od dva puta, odnosno ređati kolač u visinu, koliko god imate materijala i volje da vam kolač bude visok, ali imajte na umu da je uvek lakše konzumirati ono što je niže i šire.
Ovaj na slici je otprilike veličine dve standardne krempite i u dva reda kora i kreme, što je više nego ozbiljna porcija za svakoga!




уторак, 18. јун 2013.

Kako kupiti, pripremiti i iseći biftek za pečenje (biftek za neupućene)

Photo from: http://imperialhotelmanagementcollegestudent.blogspot.com/2012/04/great-kobe-beef-lie.html

Kada bi me pitali za opciju, šta bih ponela na pusto ostrvo kao ultimativnu hranu ili da izaberem samo jedan tip hrane i jedno piće koji bi bila spremna da jedem i pijem do kraja života, sa i bez razmišljanja rekla bih - BIFTEK I VINO (merlot).

Razmišljala sam dugo o ovom postu, evo nisam načisto ni dok ga pišem šta sve treba uvrstiti informacije i savete koje treba da vam dam o samoj klasifikaciji mesa i vrstama krava, da bi sagledali šta čini i kako se kupuje dobro parče mesa - bifteka...

Prvo da razjasnimo terminologiju koju ću koristiti: Kad kažem meso za biftek, mislim na tenderloin, mesarske srpske knjige nisam proučavala ali sam u velikom narodnom kuvaru videla da se taj deo zove biftek - pečenica. Pečenica me potpuno asocira na svinjsku, biftek mi je negde u glavi pečen biftek kao komad mesa - odrezak, a ne ceo komad tenderloin, pa ću zato ići na stranu varijantu tj. tenderloin. Kada koristim žargonski "krava", podrazumevam sve uzraste: tele, june, govedinu.

Možda o tenderloin  ne bih ništa znala da smo u nekoj zemlji koja ima normalne mesare (mislim i na prodavnice i na osobe koje seku meso), pa da imam mogućnost da odem i kupim 2-3 parčeta mesa tačno onog kojeg želim da pripremim. Bila sam baš iznenađena pre više od godinu dana na prvoj kupovini bifteka kad sam shvatila da neću dobiti parče mesa kao u restoranu i staviti ga na tiganj, nego da ću morati debelo da se informišem i poradim na "mesarskom znanju" ukoliko želim da biftek zablista na mom tiganju u kućnoj izvedbi!


Budžet, znanje, odabir i kupovina mesa za biftek

Skala ocenjivanja prošaranosti mesa sa mastima
Na žalost daleko smo od vremena da budemo upućeni u sortnost goveda, čime je hranjeno, koliko je staro, kad je zaklano, koliko je "odležalo".
Vrsta goveda je jedna od najvažnijih odrednica u garanciji dobrog bifteka. Najpopularnije ili najbolje su  "angus" i "kobe" goveda.
Kod nas nisu dostupne za kupovinu (nigde!). Ova dva tipa goveda se uglavnom "napolju" klasifikuju kao  najbolje goveđe meso za konzumaciju, zato što se prilikom gajenja i hranjenja, što je tek priča za sebe, kod ovih krava masti ne gomilaju samo oko mesa (spolja), nego u unutrašnjosti. Nakon toga sledi dalja gradacija mesa na "klase" kod ovih sorti. Ilustracije radi parče bifteka od kobe beef-a može koštati po par stotina dolara. Uglavnom se i cena formira po gramu u zavisnosti od klase samog konkretog mesa, gde najveći faktor nosi "marbeling" (mermerno). Ovaj izraz podrazumeva prošaranost samog mesa sa mastima, a vizuelno šarenije i više mermerno meso uglavnom bude i skuplje. Zašto se ceni marbeling? Zato što mast daje ukus i sočnost mesu.
Dakle, kada biramo meso za biftek, biramo u skladu sa ovom teorijom, a ne sa teorijom čistog suvog mesa!

Sve što sam napisala je potpuna bajka za Srbiju, a mi se ovde susrećemo sa mnogo većim problemom a to je: kako pronaći goveđi biftek? Uglavnom.... nikako!
Naše mesare imaju: - teletinu i junetinu. Govedina je retka i skoro nemoguća za nabavku.

Zašto je govedina bolja od junetine?
Ono što ljubitelji bifteka traže kod mesa, ne može se naći u mladoj teletini, ni u junetini, već samo u govedini. Razlike mesa svih uzrasta krave su u veličini, boji, strukturi, teksturi i zrelosti samog mesa što sve utiče na ukus i miris samog bifteka.

Generalno spadam u grupu najvećih "hejtera" junetine. Junetina je meso koje nigde u Zapadnoj Evropi, Americi ili Japanu, nema mesta na tržištu. To je najnekvalitetniji period za pretvaranje krave u meso. U tom periodu meso krave ima gomilu neprijatnih mirisa i po svetskim standardima, to je najlošije.

Možda jeste ili niste obraćali pažnju, ali praktično ne postoje recepti sa junetinom (ne znam ni kako se kaže na Engleskom) već samo sa govedinom ili teletinom! To nije slučajno, dakle, to niko ne jede sem nas ili da budem preciznija - jede se u siromašnim zemljama. Što je najgore malo ljudi zna da je junetina lošija od govedine... Beef je govedina - poraslo june (prošlo pubertet). To podrazumeva da je starije pa samim tim da se duže hrani i brine o kravi i to u periodu kada ona ne raste tolikom brzinom kao u fazi između teletine i junetine. Čim je duže hranite - logično - meso govedine je skuplje za proizvodnju. Ali dobro da ne zalazimo duboko u probleme države i stočarstva, treba da znate da je to stvar isplativosti i ekonomske moći i da budete svesni nama junetina "uvaljena" zbog toga, a ne zato što je "mlađe-junetina" bolje od "starije-govedine".


Kako prepoznati i razlikovati juneći od goveđeg bifteka? Meso govedine ima mnogo tamniju boju nego june (teletina je najsvetlija), mast junetine je bela, a govedine žućkasta, ali to ukoliko niste kolor manijak nije baš neki savet. Ono što je sigurno i merljivo: Biftek mora imati preko 2,5 kg ukoliko bi neko trebao da vas uveri da je to bliže govedini. Što veći to bolji! Sve ispod toga, nije tema za raspravu sa mesarom. I junetina naravno može da se spremi kao biftek. Pravila su manje više ista, jedino što je govedina u finalu mnogo ukusnija... Tačnije neuporedivo!


Gde se nalazi tenderloin?

izvor fotografije: http://culinaryarts.about.com/od/beefporkothermeats/ss/cutsofbeef_8.htm

Ceo tenderloin

Meso goveda koje koristimo za biftek se nalazi na delu "leđa" odnosno sedla, i to ispod kičme (prema stomaku). Dakle, to je neki mišić koji "visi" i najmanje je u upotrebi. Svaka krava ima dva takva mišića. Realno, dok ne uđete u mesaru po ovim fotografijama i skicama teško da ćete ukapirati gde se to nalazi. Ipak za neku ideju, morala sam i to zakačiti na post.



Levo gore je fotografija celog tenderloina. U ovom obliku ga možete kupiti ponekad kod nas u prodavnicama ili u mesarama. Moje iskustvo govori da ga nema svuda i često.
Skidanje opne kod bifteka

Tenderloin za sada delimo na tri dela: glavu, rep i sredinu. Glava je deblja (na slici gore) a rep je tanji i ide u špic.

Prvu stvar koju treba da uradite kada dobijete biftek u komadu, jeste čišćenje opne (silver skin) - slika levo.
Krupnije i tvrđe komade nožem, mada se opna u većem delu (naročito prema prema repu) lako guli i prstima.

Odsecite dva komada mesa sa strane glave (jedan levo i jedan desno). Pratite oblike mišića, jer se tamo najlakše razdvajaju. Očišćen biftek trebalo bi da izgleda kao na slici levo ispod. U retkim situacijama tenderlion ćete kupiti bez ova dva komada, jer realno ne pripadaju klasi tenderliona, ali kod nas se obično ovako prodaje.

Obavezno koristite papirne ubruse za brisanje bifteka i za čišćenje eventualne krvi ili tečnosti koje ispušta u toku obrade i nakon što ste završili.
Očišćen biftek

Sledeća važna stvar je dobar oštar veliki nož za sečenje mesa!

Sečenje krećete od sredine prema krajevima. Odnosno, odredite sredinu, presečete biftek na dva dela (ako vam je tako lakše) i krećete da sečete od sredine jednu stranu prema glavi, a drugu prema repu! Debljina bifteka treba da bude oko 5 cm. Kako idete sa sečenjem prema glavi ili repu dobijaćete sve nepravilnije komade, a 2 komada iz sredine predstavljaju zapravo dva najbolja bifteka iz celog tenderliona!
Konkretan komad mesa na slici imao je oko 1,7 kg (dakle junetina) i od njega se dobija približno 5 pravih velikih komada težine 300 grama, a debljine 5 cm uz ostatke ostalog mesa.
Dobijene isečene bifteke prevrnete uspravno (slika dole levo), a zatim malo oblikujete meso rukama u pravilniji krug i blago ih utisnete.

Ostatak "nepravilnih" oblika se takođe može peći na tiganju, zgodno je za meat fondi, može se sitno iseckati za hamburgere ili koristiti za tartar biftek.

Meso tenderloina  je najmekši deo krave i njega nema potrebe kuvati, dinstati i peći satima u rerni, uvek birajte recepte sa što manje termičke obrade (najbolje direktno tiganj) jer ovaj deo goveda je stvoren za to.

Cena po kilogramu kod nas je oko 1500 dinara (za juneći) dok se u inostranstvu goveđi prosečan nabavlja za oko 60$.

Ako bifteka nema trenutno u mesari na policama, nije loše pokušati saznati kada ga dobijaju direktnim kontaktom sa osobljem koje radi u mesarama. Konkretno meni je nekoliko puta upalilo u Rodiću da dobijem tenderlion iz neke dalje prostorije "iza", iako ga nije bilo u frižideru u ponudi tog trenutka :)





Delovi tenderloina







Ako idemo školski kroz edukaciju, i ako ikada budete u prilici da se dočepate govedine ili ozbiljnog tenderliona, ovo je primer kako se seče, odnosno koji delovi tenderliona postoje. Kod junetine je bilo nemoguće iseći ovoliko komada jer se u tom slučaju gubi na gramaži i debljini koja nam je svakako potrebna kod pečenja bifteka...


Za svaki deo naravno postoji određena preporuka, kako ga spremiti i za biftek najbolje parče koje možete dobiti je iz sredine, odnosno "chateaubriand".


Ovo što je na slici levo praktično simulira goveđi, a tačnije je juneći "chateaubriand" i najbolji je deo tenderloina . To parče sačuvajte za sebe ili za "specijalnu" osobu kojoj pripremate biftek!



Nadam se da smo bar malo rasvetlili misteriju bifteka i mesa koje jedemo i kupujemo, a u nekom od sledećih postova, bacamo se na pečenje bifteka.

I ovom prilikom zahvaljujem se najvećem ljubitelju mesa u Srbiji i šire koji je svoje dugogodišnje veliko enciklopedijsko i empirijsko znanje o biftecima, mesu i beef-u podelio samnom i omogućio da širim kulturu "biftek ljubitelja" i u ovoj našoj zemlji! Sva autorska prava na moje znanje i ovaj tekst su njegova.... i nadam se da nisam ništa omašila :)




понедељак, 17. јун 2013.

Uštipci sa konjakom - Merveilles

Uštipci sa konjakom

Nisam sigurna da li se ovo francusko testo prevodi kao uštipci, ali čini mi se da je najsličnije tom u našoj verziji. Ovo je mešavina francuskog i našeg recepta sa dosta konjaka.

Potrebno:
450 grama mekog brašna
15 grama šećera
malo soli (prstohvat)
5 grama praška za pecivo
150 grama slatke pavlake
1 jaje
40 grama konjaka
10 ml tople vode
cca pola litre suncokretovog ulja (ili nekog drugog za prženje)

Priprema:
U velikoj staklenoj posudi pomešati brašno, prašak za pecivo, šećer i malo soli.
Dodati jaje, pavlaku za kuvanje i konjak.
Mešati sve sastojke dok ne dobijete lepljivo testo, dodati malo tople vode ako je potrebno (10, 20 ml).
Prekriti testo plastičnom folijom i ostaviti u frižideru da odmara nekoliko sati (možete ga spremiti i dan ranije, ja sam ga u dve ture pravila u dva dana).

Nakon što se testo odmorilo, na malo brašna razviti testo 1 cm debljine. Iseći na 16 jednakih kocki a zatim svaku kocku iseci horizontalno na troguao.

Zagrejati ulje u dubljoj posudi (180 stepeni) i peći testo dok ne bude zlatno žuto boje sa povremenim okretanjem cca 5 min. Kada je pečeno odložiti na papirni ubrus da popije višak ulja.

Dok je još toploj posuti šećerom u prahu i poslužiti. Ali ne ovako kao na slici nego kroz cediljku da bude lepo i ravnomerno :)