четвртак, 27. децембар 2012.

Potaž od bundeve (krem čorba od bundeve)


Formalno nisam pogledala u čemu je razlika potaža i krem čorbe, pa nisam bila sigurna kako ovo da nazovem.
Ovde nema velike mudrosti, sem da naravno odaberete pravu, mirišljavu slatku bundevu (najbolje iz sopstvene bašte ako to imate u ponudi, ako nema evo moja danas je stigla sa Kalenića).

Potrebno za 4 osobe:
1 bundeva oko kg
20 grama pečenih oguljenih semenki od bundeve
30 ml palvake za kuvanje
pola kašičice vorčestera
5 kapi limuna
so, biber
10 grama putera
maslinovo ulje 

Bundevu ogulite, iseckate na kockice (3x3cm) i skuvate u slanoj vodi. Nakon što je bundeva skuvana (mekana), stavite je u blender sa malo slane vode u kojoj ste je skuvali i blendajte dok ne dobijete sjajnu kompaktnu masu. Ovde gustinu možete korigovati lako sa dodavanjem vode, ali preporučujem da ne preterujete na početku.
Idealno bi bilo da imate pileću, goveđu ili supu od povrća (bujon) umesto ove vode, ali to već zahteva ozbiljnije pripreme i dugotrajnije, a kod nas još uvek nema bujona u tetrapaku, pa kad nema mnogo vremena idemo sa ovom varijantom.
Dodajte zatim pavlaku za kuvanje i puter, blendajte jos malo, a onda ubacite limun i vorčester. Soli i bibera po ukusu. Vorčester je za mene bio pravo iznenađenje u krem čorbama (naročito kod brokolija) i potpuno zamaskira onaj ukus "previše mlečnog" i tupog, a limun sa druge strane može da bude previše kiseo. Kisela pavlaka je takođe opcija, ali tu opet niste rešili sve probleme i na kraju dolazite do varijante da sve ima ukus pavlake, što bi svakako trebalo izbeći! U svakom slučaju kombinujte po ukusu.
Uključite blender na još nekoliko sekundi.

Vratite čorbu u prazan lonac i dokuvajte još malo na slaboj vatri (ako ste izgubili na temperaturi u međuvremenu i da bi pavlaka za kuvanje bacila ključ). 

Sipajte čorbu u tanjire, pospite malo maslinovog ulja i nekoliko semenki od bundeve. Čorbu ne volim da solim (sem što kuvam u slanoj vodi), sve do momenta serviranja i to kad posolim i stavim biber (iz mlina obe stvari), ne umešam potpuno u potaž, da bi se dobio "sparklig" efekat soli i bibera koji pojačava ukuse i mirise kod konzumacije.

Izvandredna zimska čarolija!




уторак, 25. децембар 2012.

Challah hleb


Evo mene opet sa hlebom!
Recept sa Milinog bloga (ovde) a u gostima Milica - Poljubi kuvaricu (već poznata pekarka). Znači nema mnogo razmišljanja!
Recept da se ne ponavljam ponovo u gram, savršen, a hleb, sad mi je jasno odakle ona izreka "mekan ko duša".
Citiram

"Potrebno:

300 grama mekog brašna
10 grama kvasca
100 ml tople vode
35 grama putera
1 jaje
supena kašika meda
kašičica soli
0,12 grama šafrana (kotanyi pakovanje)

Za premazivanje i posipanje:
jedno žumance sa kašikom vode
mak

Priprema:

Stavite kvasac u malo tople vode da naraste. Pomešajte brašno i so u činiju i dodajte kvasac koji je u međuvremenu narastao. Dodajite vodu postepeno u brašno , i počnite da mesite. Odmah dodajte i rastopljen puter, jaje , kašiku meda i šafran. Zamesite glatko testo i stavite na toplo da raste. Ja uvek prekrijem činiju sa testom plastičnom kesom i prekrijem krpom. Pokazalo se da ovako hleb najbolje raste. Posle 45 minuta “odmaranja” testa, premesite ga i ostavite još sat vremena da raste. Nakon toga zagrejte rernu na 200 stepeni i premesite hleb još jednom, ali ovoga puta napravite pletenicu i stavite u podmazan ili pek papirom obložen pleh. Pletenicu pravite tako što celu količinu hleba podelite na tri jednaka dela, od svakog napravite tri dugačka štapića i ispletete je. Opet ga pokrijte kesom, ali gledajte da ipak ima malo lufta da se kesa ne zalepi. Dok se rerna greje, pleh stoji na ringlama i ta toplota čini da neverovatno lepo raste. Kada je rerna zagrejana, premaite ga sa žumancem iu koje ste dodali kašiku vode i pospite makom.

Hleb se peče na 200 stepeni oko 25 minuta do pola sata, ali to naravno zavisi kakva vam je rerna."


Ono što vas čeka, a na šta moram upozoriti je jedna vrlo lepljiva masa, za koju ja volim da kažem da je morate "mesiti u vazduhu", jer praktično čim je ostavite na 3 sekunde na bilo kojoj površini, već je problem podići i nastaviti sa radom.

Hleb je izuzetno guste i mekane sunđeraste strukture istovremeno. Kao nekakav gusti oblak... Mera je dovoljna za 4 osobe (iako će vam se možda učiniti relativno mala vekna)...
I na kraju sačekajte to poslednje dizanje kako valja i onda premažite žumancem. Nisam čekala dovoljno i zato moj izgleda malo "procvalo" iako mu to ništa nije poremetilo strukturu iznutra. Nemam rernu ispod šporeta, nego je na višljem mestu i jako je dobro izolovana (nema propuštanja toplote), pa ne mogu prihvatiti savet dizanja na plotni! I na ovu zimu teško mi je da smislim "toplo mesto" :)

Pozdrav za Milu i Milicu!

Čekam brioš!!! :)))


понедељак, 24. децембар 2012.

Sacher torta - Sacher kocke (rođendansko izdanje)




Juče mi je bio rođendan, pa sam u to ime pekla i kuvala kod kuće (nedeljom uglavnom restorani ne rade po Beogradu, inače bih kao slavljenica radije sedela van kuhinje), ali poprilično zaostajem u svom kulinarskom razvitku zbog posla, te sam odlučila da napravim sebi tortu!
Moja omiljena torta je Doboš. Najbolja izvedba ove torte koju sam jela definitvno je kod moje mame (verovatno nasleđen i dorađen recept od njene). Čak sam je zamolila da mi pošalje recept mail-om (što je i uradila), ali čitajući shvatila sam da ću ostati do prekosutra u kuhinji, naročito ako želim da napravim "pravu" doboš tortu sa 12 kora. Onda sam razmišljala da pokušam sa nedavno objavljenim Majinim receptom za Medovik, ali kako to nikada nisam probala (a iskreno ukus ne mogu da zamislim),  preterano mi je bilo da rizikujem, i čini mi se da nije ništa lakše od Doboša.
Jedina torta koju sam pravila do sada je bila ona sa milion profiterola (Croquembouche) i jeste odlična ali, to mi je bilo bezveze da ponavljam, pa rekoh daj da probam sa nekim klasičnim receptom Austrije na primer Sacher!
Sacher in progress...
Sacher tortu volim (kad je dobra), jela sam je na više mesta u više država, počevši od originalne iz hotela, pa sve do varijanti u poslastičarnicama ili restoranima u Beogradu.
Ne mogu da kažem da me neka ostavila potpuno bez daha, ali sam koncept čokoladne piškote, džema od kajsija i svih sastojaka garantuje koliko toliko pristojan desert koji može da stoji danima u frižideru i izdrži sve goste na rate.
Pregledala sam sve moguće recepte (domaće i strane, blogove i kuvare po knjigama), sa i bez brašna i onda usvojila jedan koji mi se učinio da bi mogao da radi i da bude bomba.
Doslovce sam ga ispratila i sad kad razmislim, nakon probe, ne bih ja tu ništa menjala :)

Torta definitivno nije za početnike, bar ne recept koji ću ja dati, najviše zbog procedure mešanja i koja mora biti doslovce ispoštovana i naravno iskustvo kad stati, da bi torta uspela.

Potrebno:
140 grama tamne čokolade
140 grama putera (sobna temperatura 24 stepena)
115 grama šećera u prahu
ekstrakt iz pola štapića vanile
5 jaja (odvojeno žumanci i belanci)
85 grama mlevenih badema (najsitnije moguće)
55 grama mekog brašna

Za fil i preliv
300 grama džema od kajsija
140 grama tamne čokolade
200 ml tečne pavlake za šlag
25 grama mlečne čokolade

Zagrejte rernu na 180. Potreban kalup je okrugao duboki (23 cm u prečniku), ja to nisam imala i pekla sam ga u pravouganom, što nije idealno i već me je neko prozvao da Sacher uvek mora biti okrugao, međutim, ja isto tako znam da Sacher kocke (kolače) u hotelu u Beču možete i prodaju se isključivo u ovom obliku.

Priprema piškote:
Istopite čokoladu na pari. Promešajte povremeno dok je budete topili, a zatim ostavite da se malo prohladi. U međuvremenu puter (ali pod obavezno na sobnoj temperaturi, bez da se pravite pametni i krenete sa hladnim i to još mikserom), umutite varnjačom dok ne postane mekan (moglo bi da traje oko 15 minuta, ako hoćete da bude ispravno). Dodajte šećer i mutite dok masa postane paperjasta i lagana (još 15 minuta ručno). Ohlađenu otopljenu čokoladu dodajte u masu, kao i ekstrakt vanile i mutite ponovo. Dodajte zatim jedno po jedno žumance, mutite sve vreme, a zatim kada se žumanci umešaju, dodajte mlevene bademe i njih umešajte, a na kraju svega ubacite i brašno. Mešajte dok ne dobijete kompaktnu masu.
U ovoj fazi masa će biti poprilično lepljiva.

U odvojenoj posudi umutite belance sa vrlo malo soli i 2 kapi limuna do nivoa mekog, umućenog, ali nikako premućenog da bi počeo da se raspada. Možda sam moje malo premutila, sećam se kad sam pravila suffle ovo je praktično najbitnija faza cele piškote i morate jako paziti da ne premutite belance i zato mislim da za tortu treba iskustvo (jer ovo praktično ne mogu da objasnim niti dam precizan savet, a čim ga prvi put budete pogodili ili pogrešite, znaćete o čemu pričam!). Kada ste umutili belance, dodajte jednu trećinu smesi u koju ste prethodno zamutili i nežno umešajte (kao kad radite macarons, suffle ili nešto slično). Zatim dodajte drugu trećinu, umešajte i na kraju poslednju trećinu.

Postavite u pleh za pečenje koji ste prethodno obložili papirom za pečenje i pecite oko 45 minuta. (moj pleh u ovom slučaju je bio mnogo širi, piškota malo tanja, pa sam pekla oko 35 minuta. Provera pečenja  ove piškote je standradna. Izbušite piškotu čačkalicom, ako ništa ne ostane na istoj, znači da je pečena.

Izvadite piškotu iz rerne, sačekajte da se malo ohladi, a zatim je izvadite iz pleha na žicu (da se ne upari odozdo) i pustite da se skroz ohladi.
Kada je piškota dovoljno hladna razrežite je vertikalno po polovini na dva jednaka dela.

Fil:
Džem zagrejte u posudi sa nekoliko kašika vode, i premažite sredinu. Poklopite sa drugom polovinom (debljina džema treba da bude oko 1cm), a zatim premažite i gornju koru poklopljene "torte" i sa strane, ali u vrlo tankom sloju (samo da bi sprečili sušenje piškote).

Preliv od čokolade:
Stavite 200 ml pavlake za šlag na šporet i pustite da se dobro zagreje. Kada pavlaka bude vrela umešajte 140 grama tamne čokolade izlomljene u kockice i mešajte dok ne dobijete kompaktnu masu (van šporeta).
Ovako dobijeni preliv prelijte preko cele torte, izravnajte nožem, po pravilu bi trebalo da bude baš mnogo ravna, videćete vrlo je lagan za rad, nije vruć, i koegzistencija mu je vrlo zahvalna čak i za ivice kolača.
Opciono ako ne volite mnogo slatko (i naravno sve zavisi koju pavlaku kupujete za mućenje šlaga, odnosno sa koliko procenata šećera), ja obično koristim campinu koja nema dodati šećer, pa po potrebi zasladim. Campina mi je jedina dovoljno masna, ona imlekova, dukatova, meggle ili bilo koja druga za mene nisu dovoljno ok, i previše su vodene.
Što se tiče čokolade, kako je ona esencijalna u ovoj torti (kao i svim čokoladnim tortama), ja kao preporuku dajem Adore chocolate, koje od skora možete kupiti i u bolje snabdevenim prodavnicama u pakovanjima od 100 grama (crna i mlečna), ali zaboravih cenu. To je u svakom slučaju najbolji odnos cena/kvalitet, ako preskočite čokolade za kuvanje standarde upotrebe, što ja mislim da je obavezno u ovakvim kolačima.
Koliko je bitno imati dobar džem od domaćih kajsija (ne previše sladak, ne ni previše kiseo i da lepo miriše), jer bi to moglo da upropasti celu tortu, toliko je bitno imati i dobru "domaću" čokoladu :)

Takođe, možda bi opcija praška za pecivo mogla da vas spasi blama ako ne umutite belanca dovoljno dobro i samu smesu time ne naterate da raste, ali ja sam totalni antifun svega što ne mora!

Na kraju za natpis, ako još uvek imate snage, istopite 25 grama melčne čokolade na pari, ubacite u najlonsku kesu (za zamrzivač), kada se masa malo ohladi, odsecite ćošak i napišite po torti šta god želite. Običaj je da Sacher torta ima natpis Sacher po sredini, ali meni se činilo da bi ovog puta bilo bolje da stavim broj svojih godina, jer je rođendanska (a nemam sveće) :)))

Tortu pustite da se sasvim ohladi i zatim stavite u frižider, spremna je da stoji 2-4 dana sigurno.

Omiljena hrana: Goveđi biftek!
Pored bifteka, pekla sam i hleb sa maslinama po Milicinom receptu sa bloga Poljubi Kuvaricu (recept). I ovog puta Milica je bila talična, mere su precizne do bola, ni gram dole ni gram dole, i hleb je bio savršen, toliko savršen da mi je umalo pokvario želju za biftekom :)



Za hleb vam je potrebno:
500 gra tip 500 brašna
250 ml vode
3-4 kašike maslinovog ulja
Kašičica soli
15 gr svežeg kvasca
150 grama crnih maslina bez koštica



U malo mlake vode izdrobite kvasac, sa prstohvatom šećera, da potpomogne rast. U činiju pomešate brašno i so a u ostatak vode dodate ulje. Napravite rupu u bršnu , sipate kvasac, i polako dodajete vodu i zamesite testo. Kada ste zamesili sasvim glatko testo, ostavite da na toplom da raste oko sat vremena. Zatim ga premesite i tom prilikom dodate iseckane masline.Ostavite da raste još sat vremena. Kada ga treći put premesite, oblikujete ga u veknu, stavite u pleh, pokrijete folijom i krpom i stavite da raste još oko 45 minuta. Pecite ga na 220 stepeni oko 30 minuta.

Nakon šampanjca - Selekcija vina za biftek uz veliko žaljenje što se ovo ne dešava svaki dan :)
Goste za Sacher tek očekujem, pa ću javiti utiske i naravno dodati sliku preseka (iako sam ja ivice odsekla i probala pre preliva pa već znam da ukus ubija koliko je dobar)!

Srećan Božić svima koji ga sutra slave.

недеља, 16. децембар 2012.

Polu - Pijani šaran iz rerne

Verzija obezglavljenog pijanog šarana bez pirinča

Nekoliko puta u godini (a za slavu Sv. Nikole sigurno) na stolu se obavezno nalazi Šaran!
Moja mama ga sprema na nekoliko načina, od pohovanih filea, riblje čorbe pa sve do omiljenog i najlakšeg "u rerni".
Mogla bih da kažem da sam ljubitelj ribe, ali kad govorimo o ribi, uvek se držim teorije "bolje sveža riba druge ili treće klase, nego ona sumnjivo sveža prve klase".
Iako preferiram morsku ribu, u Vojvodini jako teško možete naći ponudu sveže morske ribe. Rečne i jezerske su mnogo pristupačnije. Samo u Subotici postoji nekoliko ribarnica i prodavnica gde su akvarijumi puni živih riba, pa tako ne morate razmišljati o svežini kada je kupujete, zagledate joj u oči ili dižete škrge.
Ako ništa drugo, sveža je sigurno! Dilema koju eventualno možete imati kada kupujete živog šarana je naravno samo njegovo poreklo (čime je bio hranjen i količina masnoće koja vas očekuje) i da li je "gajeni" ili "divlji". Uvek je bolje kupiti onog koji ima krljušt, jer su tako povećane sanše za bolji kvalitet mesa i manje smrada. Cena je od 380 do 460 dinara za kiloram očišćene ribe.

Kao što sam rekla, obično je praksa da je mama spremala varijantu rerne, ali poslednjih nekoliko puta sam htela da dodam nekakav svoj doprinos, na osnovu ovo malo iskustva u kuvanju što sam stekla ove godine.
Pokušala sam da izguglam varijante recepata mojih omiljenih stranih kuvara, međutim tu me dočekalo ozbiljno ništavilo.
Ako izuzmemo riblju čorbu kao način spremanja šarana koja je ozbiljan art i kojom ću se baviti nekom drugom prilikom (čitaj kad naučim), skoro da i nema recepata za ovu vrstu ribe. Svi su mahom iz naših krajeva i već svima dobro poznati i viđeni.
Moram da priznam da mi je bilo poprilično čudno da se niko ne bavi ovom ribom. I onda je krenuo dubinski surf iz korena problema!

Iz Wikipedije saznala sam da je šaran na "List of the world's 100 worst invasive species" (zajedno sa pacovima, žutim mravima itd...). Gde se šaran pojavi, tu uglavnom ništa ne raste, smrt je za biljni svet jer zabija glavu u mulj i trese istom (ne znam iz kog razloga, ali mi je jasno zašto i kad je svež zna da ima ozbiljno odvratne mirise)...
A onda ide dalje....
Citat sa jednog Američkog food sajta: "Mnogo ljudi misli da riba šaran nije za ljudsku upotrebu, ali mi imamo način spremanja šarana koji dokazuju da nije baš tako! Šarana ljudi mogu da jedu!". Prvi savet: Ostavite šarana 10 dana da pliva u kadi u kojoj ćete svaki dan menjati vodu, da bi mogao da izbaci sav mulj iz sebe!" BAM! Zatvorim ja računar!

Sad mi ne prostaje ništa nego da ga bacim ili sve ovo što sam pročitala stavim negde sa strane i setim se slatkog ukusa šarana iz rerne kojeg mama priprema za slavu i improvizujem recept.

Ako i dalje imate volje i želje da pripremite šarana za 4 osobe biće vam potrebno:


šaran sa krljuštima veličine 1,200 kg (očišćen)
25 grama putera
svežeg vlasca
svež peršun
1 čen belog luka
1 dcl belog vina
maslinovo ulje
so, biber
1 šolja pirinča (dugo zrno)
2 dcl pavlake za kuvanje

Šarana je potrebno usoliti pre pripreme bar 2 sata.
Zagrejte rernu na 200 stepeni.

Isecite odnosno napravite nekoliko proreza po ribi (kao na slici). Postavite je zatim na pleh, na kome ste prethodno stavili neka drvca ili zicu, da riba ne bi legla direktno na tepsiju. Time možete izbeći previše uparenja sa donje strane ribe. Takođe, sokovi iz ribe će cureti i slivati se, pa postoji opasnost da vam donja strana ribe bude slanija i začinjenija nego gornja.



Pirinač je potrebno primpremiti posebno, a onda ga dodajemo u fazi pečenja ribe u rerni 10 minuta pre nego što je riba pečena. Pirinač se priprema po standarnoj metodi kuvanja pirinča u vodi.
Sipajte malo ulja u posudu, zatim dodajte pirinač koji ste prethodno isprali u vodi (nekoliko puta, sve dok voda nije postala i ostala providna). Pirinač malo propržite. Nakon toga dodajte pola dcl. vina i promešajte, kada ispari alkohol iz vina i pirinač popije vino, dodajte 2 šolje vode (za 1 šolju pirinča), pola kašicice soli i promešajte. Kad proključa poklopite i kuvajte 10 minuta na slaboj/srednjoj vatri.

Zagrejte puter do temperature da ga možete mutiti (sobna temperatura), u puter stavite sitno iseckan beli luk, sitno seckani vlasac i peršunov list. Procedura kao kad pravite začinski puter. Vlasca i peršuna možete staviti po ukusu, ali ja preporučujem od svega po 10 grama.

Tako pripremljen puter umažite u unutrašnjost ribe, a deo ugurajte u svaki prorez pojedično sa gornje strane. Ribu odozgo posolite, pospite bibera, i maslinovog ulja.
Stavite ga u rernu da se peče. Nakon 20 minuta, izvadite šaran iz rerne, polijte ga sa belim vinom (pola dcl) i vratite ga nazad u rernu, sa tim što je potrebno da smanjite na 180.
Nakon sledećih 15 minuta, poređajte oko šarana skoro kuvani pirinač i polijte sa pavlakom za kuvanje i ribu i pirinač. Na ribi opciono pavlaku možete razmazati četkicom, da bi svi delovi kože bili pokriveni.
Pecite je još 10 minuta i riba bi za ukupno pečenje između 45 i 60 minuta trebala da bude pečena.
Opcija salate za ovu varijantu ribe je zelena salata.


субота, 15. децембар 2012.

Japanski Desert - Dango sa Mitraši sosom (smesa za proteze)



Potrebno:

Za Dango kuglice:
220 grama pirinčanog brašna
cca 200 ml vrele vode (60-70 stepeni)

Za Mitraši sos:
55 grama smeđeg šećera
105 ml vode
25 ml soya sosa
1 velika kašika Mirina
1 mala kašika pirinčanog sirćeta
1 kašika gustina


Dango kuglice:
Sve što sam navela u potrebnim sastojcima može se naći u prodavnici "zdrave hrane".

Dango je tradicionalni japanski desert koji sam ovom prilikom pravila jer sam pozvana na večeru kod prijatelja - rođaka, na suši. Mislila sam da bi bilo zgodno da ponesem domaćinima neki desert u stilu večere. Kapiram, ako blog ne napišem sada i odmah, dok se još Mitraši sos hladi, to nikad neću uraditi, pa ako nešto propustim, radije ću editovati ovih dana, kada budem slike upotpunila sa serviranim kompletnim desertom i možda dokačim i malo sušija.

Dakle, kao i sve što vam se učini lagano za pravljenje, ima dva sastojka i dolazi iz Kine ili Japana, obećava horor! Moje iskustvo od kineskih hand pulled nudli nikako da zaboravim (a testo ima samo dva sastojka) i na žalost to je još uvek nesavladana disciplina u mojoj kuhinji, kosa mi se digla na glavi kada sam pročitala da u testo ide samo pirinčano brašno i voda. Nije bilo ni blizu nudli, ali naravno, nije uspelo iz prvog puta! I umalo da zaboravim, tu je uvek i ratluk da vas dobro frustira!

U prodavnici zdrave hrane našla sam samo jedan tip pirinčanog brašna - bezglutensko. U receptu piše da je potrebno ili Dango brašno ili Joushinko i Shiratamako mešavina pirinčanog brašna ili umesto
Shiramatoka, Mochiko sa kašikom "cornstarcha". Važi!

To sve možete kupiti verovatno u Japanu, a kako ovde imamo samo jednu vrstu, evo kako sam se izborila sa istim da dobijem lepljive, malo gnjecave, ali kompakte kuglice:
1. Ako ste kupili brašno koje podseća na griz, a ne na puder, pre svega ubacite ga u neki mikser za mlevenje kafe ili šećera i miksajte ga dok ne bude puderasto.
2. Voda sa kojom mešate mora biti vrela (ja sam je direkto sipala iz kuvala za vodu, nakon što je proključala), tako da se praktično brašno skoro skuvalo u samom procesu mešenja testa.

Ukoliko se ne držite navedenog, kuglice će biti tvrde, nikada se neće skuvati!
Pomešajte brašno i vodu, umešajte sa kašikom i sačekajte da se prohladi do temperature kada možete staviti ruke u testo. Da ga mesite i nema neke vajde i ja sam zaključila da je nemoguće, pa ga tako samo oblikujte u veliku loptu. Gledajte da vam ruke budu stalno mokre, u suprotnom će se jako lepiti (iz tog razlog a nemam fotografiju iz ove faze). 
Nakon što ste dobili "kuglu", razvaljajte u dugačku "kobasicu" (kao na slici). Pokvasite nož i isecite na jednake delove. U ovoj fazi testo mora biti toplo, ako budete previše čekali i otezali, osušiće se i nećete moći da oblikujete kuglice, što je sledeća faza.
Od ove količine brašna i vode, možete napraviti oko 25 kuglica potrebne veličine. 
U međuvremenu stavite vodu da ključa na šporetu i posolite je (kao za pastu), kuglice su ionako bezukusne, a količina soli koju popiju neće škoditi za desert. Ubacite kuglice u vodu i sačekajte da se skuvaju. To otprilike traje 5 minuta, dok ne isplivaju na površinu (onda ih ostavite još 2 minuta da se kuvaju).
Ako vam ne isplivaju ni posle 20 minuta što je bio slučaj u mojoj prvoj varijanti znači da se niste pridržavali recepta i da je testo pretvrdo!

Nakon što ste skuvali  kuglice, prebacite ih u sud sa ledenom vodom da se ohlade, a zatim na papirni ubrus da se osuše.
Mitraši sos:
Sve sastojke pomešajte u činiji i stavite na jaku vatru da proključa. Nakon što je proključalo, smanjite i kuvajte povremeno mešajući dok sos ne postane sjajan i kompaktan. Vrlo malo treba da se ugusti, jer će se hlađenjem postići tražena gustina.
Kuglice (po 3 ili 5 komada) nanižite na bambusov štapić - mogu da posluže i čačkalice, i prelijte sosom kad se ohladi.
Opciono kuglice možete umakati u čokoladni sos, ili čak neke lakše džemove na pr. Jagode.
Meni lično se dopada Mitraši sos, iako ne mogu da kažem da je to najbolji desert koji sam jela u životu (nema putera, jaja). Poenta da je da bude japanski, i ima vrlo autentičan ukus, kombinacija slatko kiselog i slanog.

Možda sam trebala samo da ponesem vino, ali ajde, videćemo kako će se dopasti domaćinima!
....................................................................................................................................................
Nastavak - dan posle:



Tematsko japansko veče, prošlo je odlično! Suši je bio vrhunski, bilo ga je u neograničenim količinama (dobila sam kutiju da ponesem), što je izuzetan kompliment domaćici, jer sam se valjda prvi put u životu najela sušija kao čovek. To što danas ne mogu da dišem je već druga stvar, ali kao što vidite po fotkama, bilo je izuzetno raskošno!


Ono što sam usplela da saznam kao savet za sve one koji žele da se upuste u suši, jeste da se domaćici konkretno kočanski pirinač pokazao kao najbolja varijanta za pravljanje sušija (probala je i sa onim iz bloka 70, uz ogradu da možda ne zna da ga spremi kao valja). Riba koju koristi je uglavnom losos i tuna, a kao najboljeg i najsigurnijeg dobavljača navela je "Mercator". Pretpostavljam da bi i Squadra mogla biti dobar izvor u danima kada im stiže sveža roba. I naravno uvek možete  dodati i škampe ili neku belu ribu.
Wasabi koliko mi je poznato su "uvezli" iz nekakve zemlje za ovu priliku.

Što se tiče deserta i moje glupe ideje da napravim japanski desert, a da nije sladoled od zelenog čaja ili neke pohovane banane, Dango se nikome nije dopao!

Toliko je bio odvratan, da sem nagona za bacanja pegle, nisam dobila ni duhovite komentare pa da sada bude svima zabavno. Kada su se kuglice sasvim ohladile i odstojale vremenom, postale su užasno tvrde i suve. Ali to nije bio toliki problem kao mitraši sos. To je nešto što je imalo blago rečeno nepodnošljiv ukus! I miris...
Dakle balans slatkog, kiselog i slanog je u potpunosti izostao.
Recept sam našla negde na internetu sa vrlo smislenog i dobrog food sajta. U potpunosti sam ispoštovala mere i sadržaj sosa. Ne znam u čemu je problem, sem što možda i mirin i sirće i soja sos za tu mešavinu, nije adekvatnog kvaliteta ili jednostavno nismo spremni za takve ukuse (mada nisam sklona da verujem u to)!

U svakom slučaju, dala sam ovim kuglicama po preporuci japanaca i šansu sa umakanjem u džem od jagode, ali sve to je rezultiralo ponovo polu bljutavim ukusom.

Pokušaću sigurno još jednom kad budem nabavila bolje pirinčano brašno, a vama svima poručujem ili da eksperimentišete ili da čekate moj novi pokušaj! :)