четвртак, 19. јул 2012.

Vinski bonton - četvrti deo (izgled i boja vina)





Četvrti vinski post bi značio kao nastavak prethodna tri: ohladili smo vino, otvorili, imamo čaše, odnosno: mi smo dali vinu sve, a sad treba da vidimo šta će vino dati nama...
Ono što je možda važno da naglasim je sledeće. Ukoliko ste kući u domaćoj atmosferi, kada otvorite bocu vina i služite je gostima, nije nepristojno (naročito ako vam gosti nisu vinski obrazovani), da prvo vi probate vino, a onda ako ustanovite, da nije čep odnosno da je sve u redu, vino dobro, temperatura dobra, poslužite vino gostima. U kafani / restoranu, s obzirom da vi plaćate vino, vi ga prvi probate!
Takođe procedura analitike vina koju ću sada pokušati da vam približim, podrazumeva da ne sipate nikad  punu čašu vina, ni polovinu čaše, već napunite do jedne trećine čaše, kako bi nesmetano mogli da uradite sve potrebno i "ocenite", odnosno u konzumentskoj varijanti kreirate svoje mišljenje o vinu.

Vino kao i hranu, prvo ocenjujete na izgled.

Mnogo sam se bavila bojama, naročito vina, često su mi u vinariji govorili da je lako meni jer sve vidim, pa ne moram ni da probam. Nikad neću zaboraviti osećaj koji sam imala pre par godina kad sam otišla u vinariju u crknutoj fazi osigurača za svetlo, pa smo testirali vina u mraku. To je bilo potpuno ludilo. Možda svi mislite da nije toliko bitno, ali kad vas uvedu kao slepca, shvatite ustvari koliko vam boja govori ili stvara predrasude ili vam omogućava da budete sigurni u sebe. Da budem skroz iskrena, to je izgledalo ovako: uzmem prvo vino: skoro kao voda, drugo isto tako, treće opet isto... Zabodem nos u čašu, NIŠTA! Nisam ništa osećala, tražila sam čašu crvenog vina očajna i toliko razočarana u svoja čula da ne mogu da vam opišem. Tek je posle prvog gutljaja crvenog vina, dođoh sebi i počnem da se uključujem u mirise i ukuse. Sela sam na neko bure, buljila u mrak sa čašom i sve vreme mi je kroz glavu prolazilo kakvo bi me teško sranj* snašlo da ne vidim boje, bila sam potpuno nesposobna da ignorišem čulo vida kad je degustacija bilo čega u pitanju.
Već sam spomenula da postoje crne, neprovidne degustacione čaše. Nekoliko puta sam bila prisutna kada u tu čašu ljudima sipate vino i tražite od njih da se izjasne samo da li je crveno ili belo, procenat je užasno mali onih koji pogode ili znaju. 

Boja i bistirna vina
Idealni uslovi za senzornu analitiku vina uključuju čistu prostoriju (vazduh), svetlost, odredjenu temperaturu prostorije, čisto nepce, čiste bezmirisne čaše, bele podloge, tišinu, dakle, ceo ambijent je jako bitan. Time se naravno ni u kućnim ni u restoranskim uslovima nećemo voditi, ali ono na čemu bih ipak insistirala je bela podloga (stoljnjak) i pristojna rasveta (idealno dnevno svetlo), a sve u cilju da bi vama bilo lakše da sagledate što realnije boju vina.

Bela vina
Kod belih vina ono što očekujemo je spektar između sive, zelene i žute, pa sad u različitim odnosima. U principu što svetlije "žuto" - belo vino sa obrisima zelene (ne vodenije, nego svetlije) bi moglo da bude znak da je mlađe vino u pitanju, a sve što ima intenzivniju žutu ili medenu (zlatnu) boju bi trebalo da bude nešto starije belo vino.
Boja takođe može puno reći o sorti vina. Na primer sauvignon blanc bi trebao da ima dosta zelene u sebi, pinot grigo da bude malo siv, itd... 
Kod belih vina je jako bitno da budu bistra. Sve što vam se čini zamućeno predznak je da ima neki problem.

Crvena vina
Svima je verovatno jasno da postoji čitav spektar crvene koje ljudsko oko može da prepozna, pa tako u tom smislu boja na primer crvenog vina može biti isto tako raznolikog pantena. Od najtamnije crvene, skoro ljubičaste ili smedje, do crvene koja bi mogla da liči na boju cigle (zagasito narandžaste).
Nisam sigurna za varijantu da 100% možete oceniti godinu vina po boji, jer nekad vino sa dobrim potencijalom i dobrom kondicijom na izgled može izgledati vrlo mlado, a nije. 
Neka gruba podela bi bila: življe boje kod crvenih vina, bi značile da su vina mlada ili u dobroj kondiciji, a vina koja dobijaju obrise cigle ili narandžaste bi značilo da su malo starija. Obratite pažnju na obod čaše i boju koju vino daje u tom delu, kao i na sam centar čaše i bistrinu vina, čistoću boje i pod određenim uglom svetlosti kakav crveni odsjaj dobijate iz čaše. Mutno vino, je uglavnom loš znak, bistrinu volimo. Kod crvenih vina postoji varijanta da ih ne filtriraju pa vas može dočekati neka vrsta taloga, ali to nije isto što i mutnoća vina.
Slika sa http://www.wipo.int/ipdl/IPDL-IMAGES/HAGUE-IMAGES/05/34/053499/s001_000.jpg
Kroz tri osnovne sorte crvenih vina, možda bi teorijski i po boji mogli da uočite razliku između na primer caberne sauvignon-a, merlot-a i pinot noir-a, tako što ćete videti da obično u caberneu ima više ljubičaste, merlo bi trebao da bude baš krvavo crven (bez odsjaja "plave"), ali kako proizvođači jako retko pakuju čista sortna vina, čak i klasifikacija dozvoljava da stavite nekoliko procenata nečeg drugoga odnosno da napravite kuve (mešanje nekoliko sorti vina u određenim procentima - gde se naročito ističu Francuzi) i to sve naravno u cilju da dobijete bolje vino, teško da ćete naučiti da gađate sorte po boji. Treba vam baš dobro oko i iskustvo za ovaj rad, ili boca baš čistog sortnog vina pa da vežbate. Onda kad to sve stavite kroz prizmu godišta, regije sa koje vino dolazi, odležavanja u bariku, same kondicije vina, filtracije itd... verujte mi, jedino što treba da gledate jeste: lepota boje i bistrinu koju vam vino daje na izgled!
Jedino crveno vino koje bi mogli da prepoznate po sortnosti odnosno boji ili: najlakše za prepoznavanje je pinot noir. Ono je po pravilu malo manjeg intenziteta crvene tj. providnije. Za to vino kažu da je jedino crveno vino kroz koje možete da čitate. Znači stavite knjigu i ispred čašu vina, bez obzira na kolor trebalo bi jasno da vidite slova kroz vino u čaši.
Boju i izgled vina nekako sam uvek vukla u paraleli sa tenom i izgledom ljudi. Dakle, uglavnom po koži, tenu čoveka možete videti kad je neko zdrav, veseo, sija, i suprotno, kad je bolestan, umoran ili tužan. Tako je nekako i sa vinom.
Posmatrajte i upoređujte izgled i boju vina u čaši. Možda nađete neku svoju paralelu ili neki svoj trip.
Za vino se kaže da je jedina stvar na svetu u kome uživaju i rade sva čula, za početak je to vid!

среда, 18. јул 2012.

Choux pastry - od Profiterola do zidanja Croquembouche-a


Croquembouche torta - zahvaljući velikoj pomoći moje sestre Milice uspešno sazidana!

Profiterole - moj prvi kolačarski horor - choux pastry:
125 ml mleka
200 ml vode
100 grama putera
1 kašika smeđeg šećera
1 ravna kašika soli
150 grama brašna
4 jaja

Za preliv - čokoladni sos sa medom Gordon R.:
200 grama čokolade (70% kakao)
30 grama putera
3 kašike meda
125 ml mleka


Za punjenje profiterola:
300 ml slatke pavlake umućene u šlag
1 štapić vanile

Priprema testa za profiterole - choux pastry:
Rernu uključiti na 200 stepeni.
Staviti mleko, hladnu vodu, puter, smedji šećer i so u duboku posudu sa debelim dnom i zagrejati na šporetu na blagoj vatri. Kada se puter rastopi, pojačajte vatru dok da proključa. Skinite sa vatre i ubacite brašno, mešajte povremeno vraćajući na toplu (ne vrelu ringlu) drvenom varnjačom dok masa ne bude kompakta i gusta. Kada se smesa gusne i počne da se odvaja od posude, prestanite sa mešanjem. Ovo je za mene bio užasno naporan posao, pre svega vam treba nenormalno mnogo snage da bi dobili dobru koegzistenciju. Dodajte jedno po jedno jaje neprestano mešajući sa drvenom varnjačom između svakog dodavanja, dokle god ne dobijete glatko testo. Alternativa miksera je možda moguća, ja nisam pokušavala, ali sam zato dobila bicepse. Kada završite sa mešanjem testa, ostavite da se malo ohladi (5 minuta) i zatim napunite kesu za filovanje testom. Na pleh na koji ste prethodno stavili papir za pečenje, krenite da istiskujete testo iz kese praveći male okrugle profiterole ne veće od 1,5 cm u prečniku. Kao na slici.

Od ove količine testa dobije se oko 60 - 65 profiterola. Sa mokrim prstom utisnite vrh svake profiterole koji je ostao da štrči odozgo da bi izbegli gorenje tog dela testa. Stavite u rernu i pecite na 200 stepeni, 20 minuta (uključen ventilator), ili dok ne budu zlatno žute.
Ako niste napravili dobro testo, ono će biti previše tečno, oblik neće može da se održi i prilikom pečenja pretvoriće se u neke okrugle spljoštene loptice, koje neće dobiti rupu u sredini, pa ih nećete moći ni puniti.
Ako ste uspeli sa testom, profiterole će narasti, prilikom oblikovanja neće biti nikakvog problema, neće leći, nego narasti u rerni i biće perfektnog oblika i šupljine iznutra za punjenje.

Dole u nastvaku vam dajem dve slike, obe varijante: Neuspelo testo (pečeno kestenje) i uspešno testo.

   
Nakon pečenja izvadite profiterole, na rešetku da se ohlade i da se ne upari dno.
Kad ste ohladili profiterole, napunite ih sa umućenim ohlađenim (iz frižidera) šlagom u koji ste stavili i aromu iz štapića vanile.

Čokoladni preliv:
Izlomite čokoladu na sitne delove, Stavite je u posudu ispod koje imate ključalu vodu (kuvanje na pari) i rastopite čokoladu. Dodajte med i puter, mešajte dok se čokolada skroz ne istopi i dok ovo ne postane kompaktna masa. Zatim dodajte mleko, i umešajte da bi postao lep gladak čokoladni sos. Skinite sa vatre (pare) i ostavite do momenta serviranja na sobnoj temperaturi. Bez obzira što se sos hladi, nema teorije da se zgusne i stvrdne, tako da možete biti bezbedni što se tiče likvidnosti i možete ga slobodno raditi 2-3 sata ranije pre serviranja profiterola. Ustvari sve faze sem punjenja i slaganja mogu da se urade više sati unapred.
Napunjene profiterole poređajte na tanjir, prelijte sosom od čokolade i servirajte. Savršene su, lake zbog šlaga, a čokoladni krem sa medom je stvarno nešto posebno. 

Profiterole sa čokoladnim prelivom
Torta Croquembouche
Što se tiče torte gore na slici, to je jedan eksperiment, od milion profiterola koje sam napunila kremom od jaja, a kasnije ih lepila jednu uz drugu karamelom i povremenu neku ubacivala u čokoladni preliv, mrvice ili zajedno sa karamelom lepila lomljene bademe. Nije teško, kako god da izgleda, samo vam trebaju dobri živci (meni su profiterole kako sam ih prvi put pravila uspele iz trećeg puta - sa ISTIM MERAMA, a samo je tempratura i mešanje bila varijanta promene) i krem od jaja naravno iz drugog puta (bez lonca koji ima duplo dno), karamela iz drugog puta (sa bombonskim sirupom), tako da sam se u tom smislu debelo namučila. Ali samo zidanje torte je bilo lagano, samo treba biti oprezan jer karamela mora biti vrela dok umačete profiterole i praktično je koristite kao malter za ovo arhitektonsko zdanje. Ovu tortu je inače i izmislio arhitekta, danas je jedna od najpoznatijih Francuskih torta za venčanje i proslave. A moram vam reći i da je užasno praktična za služenje, jer vam ne trebaju tanjirići, profiterole se jako lako skidaju i torta se ne raspada, pa tačno da uzmete i onaj iz sredine. Poenta je samo dobre statike i da ne preterate sa karamelom kojom lepite... Možda ću jednom drugom prilikom kad je budem pravila ponovo i slikati faze, i dati kompletan recept za istu. Do tada uživajte u profiterolama, sa čokoladnom ili nekom drugom varijantom voća dok je sezona.

I još malo uspešnih choux pastry profiterola :)


Jaje kuvano na pari


Potrebno za jednu porciju:
1 jaje
5 grama putera
5 ml neutralne pavlake
malo seckanog svežeg vlasca
čeri paradajz
pecivo sa belim lukom
(istovremeno u zavisnosti od veličine posude za kuvanje na pari možete kuvati i 4 ili više jaja)

Posudu veličine kao na slici (ili okruglu) namazati puterom. Staviti jaje, i dodati malo neutralne pavlake. Pokriti aluminijumskom folijom i staviti u cediljku u lonac u kome je prethodno proključala voda. Bitno je da voda ne dodiruje posudu gde ste stvavili jaje odnosno cediljku.
Kuvati 7 minuta, poklopljeno (aluminijumska folija sprečava da sa poklopca pada voda na jaje).
Izvaditi, skinuti foliju, promrdati jaje, ako nije dovoljno kuvano vratiti još 2 minuta.
Pazite da belance bude kuvano, ali žumance mora ostati meko.
Dodati malo seckanog vlasca i servirati sa salatom (paradajzom) i pecivom.

Ovde je jako važno da imate odgovarajuću posudu u smislu dubine i širine, može biti i okrugla, ali ne previše uska i duboka.


Mille Feuille sa kremom od limuna i vocem



Potrebno:
2 limuna
3 jaja
85 grama putera
200 grama sećera

Za testo:
2 belanca
75 grama putera
270 grama lisnatog testa za pite
šećer u prahu

450 grama mešavine kupina, malina, ribizle i borovnice


Izrendajte koru od dva limuna, iscedite sok. Razmutite jaja u posebnoj posudi.
Šećer, jaja, koru od limuna, limunov sok i puter, stavite u neku serpu sa debelim dnom i zagrejte na laganoj vatri. Mesajte i zagrevajte dok mešavina (krem) ne postane lepljiva i sjajna.
Krem procedite kroz cediljku da bi izbacili limunovu koru (nije neophodno), i stavite činiju u činiju sa ledom da bi se brzo i ravnomerno hladilo. Mesajte povremeno da se na kremi ne bi uhvatila korica.
Kada se skroz ohladi, pokrite aluminijumskom folijom i stavite u frizider.
Izlupajte belanca. Ugrejte puter na laganoj vatri i skinite svu penu sa povrsine. Pustite da se ohladi, da bi se mlecni deo spustio na dno posude, a ostatak tecnosti (masnoce), procedite kroz gazu. (Procedura clarified butter).
Razdvojte kore lisnatog testa i prvu namazite belancem, zatim stavite drugu preko i ponovite proceduru, a onda stavite i trecu koru.
Stisnite ih rukom i isecite okruglim modulom prečnika 7 cm. Potrebno vam je 3 kruga po porciji.
Pospite šećerom u prahu veliki tanjir i poređajte krugove testa na to. Odozgo pospite ponovo šećer u prahu.
Ispržite ovako pripremljene kore u puteru koji ste prethodno procedili dok ne postanu zlatno žute. Ostavite na papirni ubrus da upije višak masnoće.
Ako ga budete pekli direktno u puteru, goreće vam brže nego što treba.

Pospite malo šećera u prahu na tanjir, stavite kašikicu kreme od limuna, krug pečenog testa, zatim opet malo kreme od limuna i naređajte voće, na voće opet malo kreme od limuna pa ponovo krug testa. Proceduru ponavljajte dok ne budete imali 3 kruga, a na gornji krug testa nije potrebno stavljati ni kremu ni voće već pred samo serviranje pospite malo šećera u prahu. Ukrasite tanjir sa dodatnim voćem i servirajte.



Ako neko zna drugi ili srpski naziv za ovaj desert, neka mi napiše, ja zaista nisam znala kako da ga nazovem.



уторак, 10. јул 2012.

Kineska avantura - Piletina i brokoli u oyster sosu

Piletina sa paprikom, patlidzanom i tikvicama

Istorija kineske kuhinje
Prošle godine na moru, čitala sam knjigu o davnim kineskim dinastijama i njihovom načinu ishrane. Pre nekoliko hiljada godina dnevni meni vladajućeg dinastije izgledao je ovako: 120 glavnih jela, 60 vrsta soseva, 30 vrsta supe, 30 vrsta deserta i osoblje koje se brinulo da se svaki dan na trpezi pored ovoliko vrsta hrane nađe i 10 vrsta vina (5 belih i 5 crvenih). Brojke improvizujem (sve sem vina to sam precizno zapamtila), možda je bilo na pr. 162 glavna jela dnevno, ali to vam daje neku orijentaciju kakvo je ludilo u pitanju. Podatak iz te knjige koji mi je ostao u sećanju jeste da je praktično taj rajsko - hranski momenat uginuo (nakon 350 godina upraznjavanja) kada su "konačno" ubili jednog od naslednika gurmanske dinastije koji je toliko poludeo za hranom da je danonoćno pravio žurke koje su izgledale ovako citiram "goli ljudi trčali pijani kroz šumu mesa i oko bazena punih vina", ali bukvalno! I nije romantiziran doživljaj jer je knjiga poprilično dokumentarno istorijski orijentisana. Dakle uz sve pekinške patke i ostale gluposti, praktično čitajući ovu istoriju, kineze sam počela da doživljavam vrlo ozbiljno!

Hand Pulled Noodle
Jedna od misija u kineskoj nedelji je bila čak i da napravim nudle (noodle hand pulled), ali to ako ste ikad pogledali bilo koji video na youtube-u, uopšte ne znam da li bi ikom normalnom to palo na pamet. Uglavnom meni jeste. Malo teže nego da pomislite da možete da bacate testo za burek iznad glave! Bačeno je nekoliko kilograma brašna, zamalo kuhinjske mušice da dobijem, nakon isprobanih nekoliko varijanti shvatila sam da tome ipak nisam dorasla. Dok se kod mene ne useli kenwood chef ili neka slična sprava od svih srećnih lepljivih testa koja se mese 2 sata, odustajem! (a paste, kroasani, bavarske kifle i pite pravim iz prvog kao da sam rođena sa istim). Istina je doduše da vam niko i nigde ne govori precizan i tačan recept za ovo, tako da to umanjuje šansu. Čitala sam kod jedne opsesivne blogerke iz Čikaga da je za nudlama otišla u Peking u njihovu poznatu školu razvlačenja nudli i naučila samu tehniku (uz vežbu bomba), međutim i nju je testo dočekalo spremno, a recept koji su im dali, ja probala, nije dobar sigurno!

Wok
Julienne cut
Što se tiče ostatka istraživanja, mogu vam reći da je VOK "specijalna sprava" nešto što kapiram da je vrlo korisno imati u kući, kao i one duple plinove. Hranu sam pripremala u improvizovanom voku i svesna sam da to nije ni temperatura, niti ista stvar. Dakle, spirit of vok nije pronađen u mojoj kuhinji za sada, ali bar se naučila stir fry tehnika i naravno neizostavno sečenje svega u rezance ili julienne cut!
Skapirala sam da je taj vok, nešto kao naš kotlić. Moj tata je nekoliko godina bio predsednik za ocenjivanje ribljih čorbi. Procedura je da se svima daju iste namirnice, a onda majstori kotlića odrade čorbu i svaka je drugačija (btw. ako niste znali riblja čorba se ocenjuje u fazi bez ribe). Tako nekako ide i kod voka. Najvažnije je kakvog majstora imate. Isečete sve propisno, imate pirinčano sirće, susamovo ulje, soja sos itd... ali to nije garancija, opet jedan je previše uparen, mekan, a drugi vam napravi da bude hrskavo, pečeno, opaljeno taman kako treba.



Uglavnom, vrlo je praktično jer je priprema izuzetno brza, s obzirom na količinu povrća vrlo zdravo, a kad je u pitanju nabavka, lovački vok je recept koja se lako prisvaja (šta god ulovite u frižideru tog dana).
Pravila sam u nekoliko varijanta uglavnom piletinu, papriku, patlidžane, kupus, šargarepe, kikiriki, po izboru čili i soja sos. Marinadu piletine možete uraditi sa susamovim uljem, pirinčanim sirćem ili već kako vam je volja.
Ako znate da ispečete, sve će to biti savršeno!

Onda sam se malo smorila od improvizacije pa sam odlučila da napravim pravi stir fry recept:

Piletina i brokoli u ojster sosu i bademima:


Za piletinu:
2 komada pilećih filea
1 kašika gustina
2 kašike soja sosa
1 kašika medium dry šerija
2 kašike ulja (biljnog)
Za sos:
2 kašike ojster sosa
2 kašike soja sosa
2 kašike medium dry šerija
1 dcl vode
Ostalo:
2 čena belog luka
1 slice svežeg đumbira (debljine 5mm)
2 manja brokolija
4 mlada luka, 20 grama badema

Isecite piletinu na tanke listove debljine 1,5 cm. Marinadu za piletinu pomešajte od nabrojanih sastojaka i ubacite piletinu u nju.
Sos za brokoli pripremite po istom metodu, sam pomešajte sastojke koje su navedeni, ali nemojte dodavati vodu, nju ćete dodati u procesu pečenja-kuvanja.
Brokoli isecite na cvetove, ne previše sitno, stablo brokolija na sitne komade, mladi zeleni luk kao na slici, i bademe u ljusci na listiće ili malo krupnije komade.

U poslednje vreme shvatam da ova priprema zahteva malo vremena, ali je mnogo korisnije i urednije na ovaj način kuvati, naročito ako ste početnik. U voku se sve sprema brzinom svetlosti i potrebno je da budete nad šporetom stalno, pa to isključuje momenat rezanja istovremeno!



Pripremite tiganj (duboki obli) ili vok, zagrejte malo ulja na srednju temperaturu (2 kašike) i ubacite djumbir i beli luk samo da bi ulje dobilo malo mirisa. Koristite obično biljno ulje.
Nakon 30-45 sekundi izbacite beli luk i djumbir iz ulja pojačajte vatru na maksimum i stavite piletinu na pečenje. Za mešanje možete koristiti običnu varnjaču ili naučite da prevrćete u tiganju :) što je ovde kao tehnika izuzetno korisno i praktično. Piletina treba da bude pečena i da dobije zlatno žutu boju. Kada se to desi, izvadite je iz tiganja, prebacite na neki tanjir, ako je potrebno dodajte još malo ulja i ubacite brokoli u tiganj.
Malo ga pržite i dodajte sos, promešajte, a odmah zatim i vodu. Ukoliko vam se učini da je previše suvo, može još malo vode, ali nikako da pliva, nego samo da deluje upareno.
Nakon što je brokoli gotov 3-4 minuta (u normalnim uslovima) dodajte svež mladi luk i bademe. Propržite još malo, vratite piletinu, promešajte i to bi trebalo da bude to!

Kao što rekoh, nudle su kod mene otpale, ali uvek možete skuvati neki pirinač ili testo od pirinča kao prilog uz ovakvo jelo.


Kritika:
Priča za večerom je uglavnom bila o ojster sosu jer smo ga prvi put koristili u kuhinji, pošteno je napljuvan kao "loša kineska želatinasta vegeta", verujem da nisam kupila najbolji ojster na planeti (u pitanju je Rodic Mega Market i neki Ling Mung), i ne mogu da verujem da mi se to omaklo, a serem oko svih namirnica, biram ulje duže od cipela, ne valja mi so, tražim organske piliće itd... a onda odem i kupim ojster sos prvi i jedini koji mi pod ruku naleti. Ne mogu da kažem da je ovo najukusnije jelo koje sam probala, ustvari jedno je od lošijih, sigurno najlošije kad je kineska kuhinja kod mene napravljena u pitanju, nema čilija, nema paprika, nema šargarepe itd... nego taj glupi ojster sos koji je prevladao brokoli već na prvom zalogaju i ti glupi pektini koji su ga napravili u nekakvu želatinastu masu oko povrća. Ni taj fazon sa gustinom na piletini u sosu nije baš po mojoj volji, bolje da se lepo zapekla, pa zato ostala sočna i mekana iznutra, nego što je popila ovu glazuru, ali ajde sad... (u receptu koji sam dala smanjila sam ojster) i računam da ćete malo razmisliti kad budete kupovali "ne bilo koji", za razliku od mene. Ako dobar ojster uopšte postoji! To još uvek ne znam! Ali zamislite sad na primer neki tamo kinez čuo da ima iz Srbije dobar ajvar i kupi neku tamo teglu od ko zna kog proizvođača i naravno da se ispovraća. Dakle, možda je ovaj moj bio iz te edicije prevarantskih proizvođača. Mada ni najlošiji ajvar ne može biti lošiji od ovog ojster sosa.
Zamišljam ja taj ojster kako se proizvodi, melju one školjke sa betona iz ko zna koje upišane fabrike, ukuvaju soju, šećer i neka E sranja i ajmo u Srbiju!.... Nije lako...

Ojster san
Dakle, malo nakon obroka i ove cele priče, meni počne da udara nekakva malaksalost i jedva se dovučem do kreveta. Nešto i ne spavam redovno kako su ove velike vrućine, pa sam pomislila da me u jednom momentu umor savladao.
Nakon 3 sata spavanja, ustanem mokra i šokirana od sna. 
San ide ovako: nakon ovog istog ručka idem u neki hotel i nosim bocu vina na degustaciju i ocenjivanje. Dok čekam rezultate šetam se po holu i odjednom osetim da mi nije baš najbolje. Kuliram ja tu situaciju, ali odlučim da izađem ispred hotela i popušim jednu cigaru. 
Na izlasku iz hotela, na stepenicama vidim zeleni šal i sagnem se da ga pokupim računajući da je nekom ispao, pa ću ga u povratku odneti do garderobe. Prebacim ga preko ramena, ali u momentu podizanja shvatim da ću da se ispovraćam od muke i počnem da trčim prema izlazu. Odjednom krenu da pište oni aprati kao na izlazu iz prodavnice, ja svejedno izlećem iz hotela, zabijam se u neki žbun i naravno ispovraćam sav brokoli i ojster sos. Dolazi obezbeđenje, ja se teturam, šokirana i oni me naravno privode, jer taj šal koji imam oko vrata ispostavi se da ima zujalicu, da je uzet iz neke radnje, dakle ispao je lopovu i sad mene optužuju da sam "mrtva pijana, povraćam i ukrala šal"! 
Sedim sve tako sa zadahom ojster povraćke u nekom holu sa strane i čekam menadžera da završi svoj radni dan, a onda da obavi razgovor samnom i da vidi da li me puštaju ili zovu policiju.
Posle nekoliko sati čekanja (bez mobilnog, lične karte, kreditne kartice i novca), ulazim kod njega u kancelariju, a tamo komisija od 20 članova! Sednem na stolicu preko puta i ispričam upravo ovu priču objašnjavajući kako nisam ništa uzela, nisam bežala nego je ojster sos kriv za sve!
Da stvar bude gora, nakon moje priče komisiji, neka tamo me obaveštava da sad oni zasedaju i ocenjuju moju istinitost priče, pa ako dobijem veću ocenu od 3,5 mogu da idem kući. Ako ocena bude manja, preuzima me policija. 
Neću više da dužim, predsednik komisije me pomilovao jer se i on jednom prilikom najeo ojster sosa i nije mu se dopao, pa sam tako mogla da idem kući bez posledica.

I kao što svi verovatno zaključujete, ojster je u kanti, a dani kineske kuhinje kod mene sa ovim završeni!




понедељак, 02. јул 2012.

Breskve kuvane u belom vinu

Breskve kuvane u belom vinu & summer koktel for Milica
Potrebno:
8 kom breskvi (tvrdje, ali zrele, najbolje bele)
pola štapića vanile
1/2 litre belog suvog vina
1 pomorandža
1/2 limuna
6 listića sveže nane
180 grama šećera
1/2 litre vode

Priprema:
Izvadite aromu iz pola štapića vanile i stavite u 180 grama šećera. Isecite limu i pomorandžu na krugove debljine 5 mm.
Izvadite peteljku iz breskve i poređajte ih u lonac u jednoj ravni (cca prečnik lonca 25 cm za 8 bresaka). Dodajte šećer, vodu i vino. Poređajte pomorandžu i limun preko bresaka i tečnosti. Tečnosti bi trebalo biti taman dovoljno da se pokriju breskve preko vrha. Uključite šporet i sačekajte da proključa, a kada proključa, smanjite temperaturu i kuvajte 20-30 minuta. Ne bi trebalo da bude preveliko ključanje da ne oštetite strukturu breskve. Breskve su kuvaju dokle god iz dela iz kojeg ste izvadili peteljku izlaze mehurići. Kada mehurića više ne bude (oni su krupniji i izlaze sporije, dakle razlikuju se od ključanja vode), skinite lonac sa šporeta i sačekajte da se malo ohladi. Isecite listove nane i ubacite u lonac, prekrijte prijanjajućom folijom i stavite u frižider na hlađenje. Minimalno vreme hlađenja je 4 sata, a idealno 2 dana. Pre serviranja breskve ogulite i prelijte sa sirupom, dodajte pomorandžu i limun i ukrasite listom sveže nane.
Ako breskve ostavite 2 dana u frižideru, koža silazi kao od šale i preukusne su, ako ih servirate posle 4 sata rizikujete da se malo pomučite sa guljenjem, ali su svejedno savršene!

Dodatak: 
Ledeni voćni Koktel od sirupa u kojem ste kuvali breskve: 
0.5 dcl sirupa 
5 kocki leda 
1 dcl belog vina (mislim da bi mogao i neki penušac)
1 dcl ledenog čaja (opcija: limun, breskva, nana samo da je bez šećera)


Za ovo vrelo vreme, od vinskih ledenih breskvi nema boljeg....