четвртак, 19. јул 2012.

Vinski bonton - četvrti deo (izgled i boja vina)





Četvrti vinski post bi značio kao nastavak prethodna tri: ohladili smo vino, otvorili, imamo čaše, odnosno: mi smo dali vinu sve, a sad treba da vidimo šta će vino dati nama...
Ono što je možda važno da naglasim je sledeće. Ukoliko ste kući u domaćoj atmosferi, kada otvorite bocu vina i služite je gostima, nije nepristojno (naročito ako vam gosti nisu vinski obrazovani), da prvo vi probate vino, a onda ako ustanovite, da nije čep odnosno da je sve u redu, vino dobro, temperatura dobra, poslužite vino gostima. U kafani / restoranu, s obzirom da vi plaćate vino, vi ga prvi probate!
Takođe procedura analitike vina koju ću sada pokušati da vam približim, podrazumeva da ne sipate nikad  punu čašu vina, ni polovinu čaše, već napunite do jedne trećine čaše, kako bi nesmetano mogli da uradite sve potrebno i "ocenite", odnosno u konzumentskoj varijanti kreirate svoje mišljenje o vinu.

Vino kao i hranu, prvo ocenjujete na izgled.

Mnogo sam se bavila bojama, naročito vina, često su mi u vinariji govorili da je lako meni jer sve vidim, pa ne moram ni da probam. Nikad neću zaboraviti osećaj koji sam imala pre par godina kad sam otišla u vinariju u crknutoj fazi osigurača za svetlo, pa smo testirali vina u mraku. To je bilo potpuno ludilo. Možda svi mislite da nije toliko bitno, ali kad vas uvedu kao slepca, shvatite ustvari koliko vam boja govori ili stvara predrasude ili vam omogućava da budete sigurni u sebe. Da budem skroz iskrena, to je izgledalo ovako: uzmem prvo vino: skoro kao voda, drugo isto tako, treće opet isto... Zabodem nos u čašu, NIŠTA! Nisam ništa osećala, tražila sam čašu crvenog vina očajna i toliko razočarana u svoja čula da ne mogu da vam opišem. Tek je posle prvog gutljaja crvenog vina, dođoh sebi i počnem da se uključujem u mirise i ukuse. Sela sam na neko bure, buljila u mrak sa čašom i sve vreme mi je kroz glavu prolazilo kakvo bi me teško sranj* snašlo da ne vidim boje, bila sam potpuno nesposobna da ignorišem čulo vida kad je degustacija bilo čega u pitanju.
Već sam spomenula da postoje crne, neprovidne degustacione čaše. Nekoliko puta sam bila prisutna kada u tu čašu ljudima sipate vino i tražite od njih da se izjasne samo da li je crveno ili belo, procenat je užasno mali onih koji pogode ili znaju. 

Boja i bistirna vina
Idealni uslovi za senzornu analitiku vina uključuju čistu prostoriju (vazduh), svetlost, odredjenu temperaturu prostorije, čisto nepce, čiste bezmirisne čaše, bele podloge, tišinu, dakle, ceo ambijent je jako bitan. Time se naravno ni u kućnim ni u restoranskim uslovima nećemo voditi, ali ono na čemu bih ipak insistirala je bela podloga (stoljnjak) i pristojna rasveta (idealno dnevno svetlo), a sve u cilju da bi vama bilo lakše da sagledate što realnije boju vina.

Bela vina
Kod belih vina ono što očekujemo je spektar između sive, zelene i žute, pa sad u različitim odnosima. U principu što svetlije "žuto" - belo vino sa obrisima zelene (ne vodenije, nego svetlije) bi moglo da bude znak da je mlađe vino u pitanju, a sve što ima intenzivniju žutu ili medenu (zlatnu) boju bi trebalo da bude nešto starije belo vino.
Boja takođe može puno reći o sorti vina. Na primer sauvignon blanc bi trebao da ima dosta zelene u sebi, pinot grigo da bude malo siv, itd... 
Kod belih vina je jako bitno da budu bistra. Sve što vam se čini zamućeno predznak je da ima neki problem.

Crvena vina
Svima je verovatno jasno da postoji čitav spektar crvene koje ljudsko oko može da prepozna, pa tako u tom smislu boja na primer crvenog vina može biti isto tako raznolikog pantena. Od najtamnije crvene, skoro ljubičaste ili smedje, do crvene koja bi mogla da liči na boju cigle (zagasito narandžaste).
Nisam sigurna za varijantu da 100% možete oceniti godinu vina po boji, jer nekad vino sa dobrim potencijalom i dobrom kondicijom na izgled može izgledati vrlo mlado, a nije. 
Neka gruba podela bi bila: življe boje kod crvenih vina, bi značile da su vina mlada ili u dobroj kondiciji, a vina koja dobijaju obrise cigle ili narandžaste bi značilo da su malo starija. Obratite pažnju na obod čaše i boju koju vino daje u tom delu, kao i na sam centar čaše i bistrinu vina, čistoću boje i pod određenim uglom svetlosti kakav crveni odsjaj dobijate iz čaše. Mutno vino, je uglavnom loš znak, bistrinu volimo. Kod crvenih vina postoji varijanta da ih ne filtriraju pa vas može dočekati neka vrsta taloga, ali to nije isto što i mutnoća vina.
Slika sa http://www.wipo.int/ipdl/IPDL-IMAGES/HAGUE-IMAGES/05/34/053499/s001_000.jpg
Kroz tri osnovne sorte crvenih vina, možda bi teorijski i po boji mogli da uočite razliku između na primer caberne sauvignon-a, merlot-a i pinot noir-a, tako što ćete videti da obično u caberneu ima više ljubičaste, merlo bi trebao da bude baš krvavo crven (bez odsjaja "plave"), ali kako proizvođači jako retko pakuju čista sortna vina, čak i klasifikacija dozvoljava da stavite nekoliko procenata nečeg drugoga odnosno da napravite kuve (mešanje nekoliko sorti vina u određenim procentima - gde se naročito ističu Francuzi) i to sve naravno u cilju da dobijete bolje vino, teško da ćete naučiti da gađate sorte po boji. Treba vam baš dobro oko i iskustvo za ovaj rad, ili boca baš čistog sortnog vina pa da vežbate. Onda kad to sve stavite kroz prizmu godišta, regije sa koje vino dolazi, odležavanja u bariku, same kondicije vina, filtracije itd... verujte mi, jedino što treba da gledate jeste: lepota boje i bistrinu koju vam vino daje na izgled!
Jedino crveno vino koje bi mogli da prepoznate po sortnosti odnosno boji ili: najlakše za prepoznavanje je pinot noir. Ono je po pravilu malo manjeg intenziteta crvene tj. providnije. Za to vino kažu da je jedino crveno vino kroz koje možete da čitate. Znači stavite knjigu i ispred čašu vina, bez obzira na kolor trebalo bi jasno da vidite slova kroz vino u čaši.
Boju i izgled vina nekako sam uvek vukla u paraleli sa tenom i izgledom ljudi. Dakle, uglavnom po koži, tenu čoveka možete videti kad je neko zdrav, veseo, sija, i suprotno, kad je bolestan, umoran ili tužan. Tako je nekako i sa vinom.
Posmatrajte i upoređujte izgled i boju vina u čaši. Možda nađete neku svoju paralelu ili neki svoj trip.
Za vino se kaže da je jedina stvar na svetu u kome uživaju i rade sva čula, za početak je to vid!

1 коментар:

  1. Znam da se ponavljam, ali stvarno ti hvala na ovim tekstovima. Jako mi je zanimljivo sve što pišeš. Naročito mi je interesantno to što navodiš za crnu čašu. I to tvoje iskustvo sa mrakom u prostoriji. Baš, baš neobično, da su čula tako povezana, zapravo verovatno i nije neobično, nego i ne razmišljamo o tome...

    ОдговориИзбриши