петак, 22. јун 2012.

Srpski spanać u francuskom odelu - Kiš


Kiš sa spanaćem


Svoj prvi Kiš sam pojela, da ne verujete u Nišu! Imam rođaku arhitektu (i elektrotehničarku istovremeno), koja se u jednom periodu života družila sa Francuzem. Kao i svaki normalan čovek bio je naložen na hranu i kuvanje. Deo njegove kulture uspeo je da prenese i na nju! Kako je to bilo pre mnogo godina i meni je generalno bilo potpuno nenormalno da iko smislen ulazi u kuhinju (pored toliko restorana), skoro pa sam je ismejala kad je krenula da mi kuva i objašnjava filozofiju Francuza i njihove kuhinje dok je kiš pravila na sred Niša! Btw. od nje sam stvarno mnogo naučila i off topic tvrdim da ne postoji obrazovanija žena kad je u pitanju arhitektura. Radile smo "zajedno" na jednom projektu gde je kuhinja bila centar sveta! Informisala me o dosta stvari, na pr. da žena arhitekta Nemica, zapravo napravila i projektovala prvu kuhinju, naučila me  visine, elemente, raspored i sve što je bitno za ovu prostoriju. Sad tačno znam šta mi treba i da imam bezgraničan budžet moja bi izgledala božanstveno! A do tada nazad u realnost!
Uglavnom, taj kiš koji je ona napravila bio je nešto novo za mene. Kasnije sam ga jela na nekoliko mesta po inostranstvu, ali je svakako ona bila ta koja je svojom pričom uspela da me zainteresuje (i izvedbom naravno) za ovaj poduhvat!
Kako je krenulo moje blogovanje, kuvanje, frustracije pa i druženje sa blogerkama... Maja je neko ko je prošle nedelje na blogerijadi (susretu blogerki na adi) napravila nekakve pasulje i u par navrata spomenula Marinu od koje je preuzela recept. 
Ime Marina registrujem u sekundi jer je relativno retko i uvek pomislim da je reč o mojoj mami! Surfujući jedne noći po kuvarskim blogovima otkrijem Marinin blog i vidim KIŠ! Nije Marinin recept bio odabran iz mesta samo zato što se moja mama tako zove ili zato što sam probala pasuljčice, nego izazov da se prijavim u Le Cordon Bleu online blogersku školu, jer je Marina predavač u Rimu iste.
Recept je dakle, preuzet sa Marininog sajta i držala sam ga se ko pijan plota. 

Za testo je potrebno:


300gr mekog brasna
150 gr putera
70 ml hladne vode
so
Za fil moj konkretno:
700 gr spanać + blitva (pola pola)
1 čen belog luka
150 gr sira brie
70 gr mesnate slaninice
3 jajeta
150 ml tecne pavlake
so, biber

Ovo je bukvalno copy/paste sa linka koji je gore:

"Sipati brasno na dasku za mesenje (ili na mermerni sto...bilo kakav kuhinjski sto....cak i u neku veliku ciniju) , napraviti od njega "brdasce" i otvoriti udubljenje u sredini. Iseci hladan puter na kockice i staviti ga u udubljenje zajedno sa prestohvatom soli.
Poceti sa izradom testa vrhovima prstiju radeci jednom rukom a dodajuci ostatak brasna drugom rukom. Dobije se jedna izmrvljena masa i tek tada se doda voda (malo po malo). Sjediniti tu masu sa par energicnih pokreta celog dlana.
Kada umesite testo, zaviti ga u prijanjajucu foliju i ostaviti da odstoji ½ sata u frizideru.

Oprati zelje, iseci ga krupno i spustiti ga u veliki teflonski tiganj sa malo zagrejanog ulja…jako brzo ce se sparusiti i ispustiti vodu…
U ciniji pomesati zelje sa slaninicom isecenom na kockice, orasima, sirem isecenim na kockice, jajima i pavlakom. Posoliti i pobiberiti.
Obloziti jednu okruglu tepsiju (28 cm) papirom za pecenje ili je jednostavno premazaati puterom i posuti brasnom. Razvuci testo oklagijom i njime obloziti tepsiju. Sipati povrce i poravnati. Od preostalog testa iseci trake i uplesti ih preko torte. Skinuti visak testa i napraviti rub.  Premazati testo zumancetom ili samo uljem (obicno se ostatak jajeta povlaci po frizideru i na kraju se po njemu i prospe, prema tome, ako vam jaje treba premazite jajetom, ukoliko vam ne treba ustedite ga…).
Peci u rerni koja je prethodno zagrejana na 200° oko 30 – 35 minuta (naravno, zavisi od rerne).
Ostaviti da odlezi 15 minuta pre sluzenja."


Ako testo mesite ručno, a ne blendate brašno i puter, ja bih dodala sat vremena u frižideru!
Ako imate rernu kao ja, onda možda i koji minut duže! 7 precizno!

Ne vadite kiš iz pleha 15-20 minuta nakon pečenja, popucaće kao moj! Neće se upariti!

Ne rendajte sir, nego baš kao što je napisano secite u kockice.

I osušite zelje ili spanać-blitvu pre tiganja, manje su šanse da ostanete slepi od prskanja ulja!

Ostavila sam joj komentar na blogu, ali evo da se ponovim: To je jedan savršen balans kremaste strukture fila, testa, količine, kiseline vlažnosti i hrskavosti i mislim da ništa bolje za sada nisam napravila u svojoj radionici! 
Na momente je bilo sumnje: kad stavite 700 grama zeleniša u tiganj to stvarno izgleda kao nesavladivo. Pomislih: ko zna koliki žena ima tiganj. Međutim, strpljen - spašen (iako je mnogo 2 minuta kad neko kaže brzo) masa je spala i bilo je taman u tiganju (dobro, nije baš bio ni najmanji tiganj koji imam)!

Nije Le Cordon Bleu tek tako najprestižnija kuvarska škola!

Ovu čepersku fotografiju sam namerno napravila jer sam dobila na poklon kecelje, rukavice, itd... i sad mi je super, kad je kiš uspeo, osećam se jako važnom :)

Vino: Ne mogu da tvrdim za zelje, ovaj spanać stvarno pravi problem (a bila sam upozorena) naročito kad je spajanje vina i hrane u pitanju u ovom jelu. Bez greške od 5 probanih: Pinot Grigio!





5 коментара:

  1. Bravo Bjanka...! Uporan djak, nema sta...! To je ono sto uvek daje dobre rezultate...Ponosna sam i na recept koji je nekome posluzio a hvala jos jednom na komplimentima i citiranju...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Molim i drugi put, cim spremim nesto iz tvoje skole ili kuhinje :)

      Избриши
  2. Ja bih ti stvarno bila zahvlana, ako ti ne bi bilo tesko, da napises jedan post o opremanju kuhinje...naime ja se totalno pogubim svaki put u moru mogucnosti i ogranicenja (sto prostornih, sto estetskih, sto financijskih) se iznerviram tako da odustanem. Mogla bih realno imati puno bolju kuhinju nego sto imam, ali nikako da pocnem sa planiranjem i kupovanjem u strahu da ne pogrijesim.

    ОдговориИзбриши
  3. Bojim se da bi to bilo preambiciozno za mene, ipak je jedno zamisljati kuhinju iz snova, a drugo upakovati u sve te dileme koje imamo, ali imam ideju, pokusacu da ubedim nekog ko to stvarno zna da mi gostuje na blogu! Ako uspe, upratices! Bilo bi korisno! Mada ne znam u kom si mestu ali dosta arhitekata sada ima zaposlenih po tim salonima koji opremaju kuhinje i verujem da dosta njih zna posao! u svakom slucaju ja znam da bih krenula od check liste aparata i opreme, to bi sigurno u velikoj meri uticalo na izgled i organizaciju! Druga stvar visina elemenata, meni licno 5 cm vislje od standarde, i onda po sopstvenom nahodjenju i naravno ukusu i prostoru! Ali kapiram da je savet profesionalca uvek dragocen, makar i kroz post.

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala biti ce mi drago ako uspijes! Inace savjeti profesionalaca koji su zaposleni upravo zato da prodaju kuhinje su upravo ono sto hocu da izbjegnem:) zato mi i treba neko ko nema nikakvog interesa, samo dobru volju.
    Inace, zivim u Njemackoj.

    ОдговориИзбриши