четвртак, 27. децембар 2012.

Potaž od bundeve (krem čorba od bundeve)


Formalno nisam pogledala u čemu je razlika potaža i krem čorbe, pa nisam bila sigurna kako ovo da nazovem.
Ovde nema velike mudrosti, sem da naravno odaberete pravu, mirišljavu slatku bundevu (najbolje iz sopstvene bašte ako to imate u ponudi, ako nema evo moja danas je stigla sa Kalenića).

Potrebno za 4 osobe:
1 bundeva oko kg
20 grama pečenih oguljenih semenki od bundeve
30 ml palvake za kuvanje
pola kašičice vorčestera
5 kapi limuna
so, biber
10 grama putera
maslinovo ulje 

Bundevu ogulite, iseckate na kockice (3x3cm) i skuvate u slanoj vodi. Nakon što je bundeva skuvana (mekana), stavite je u blender sa malo slane vode u kojoj ste je skuvali i blendajte dok ne dobijete sjajnu kompaktnu masu. Ovde gustinu možete korigovati lako sa dodavanjem vode, ali preporučujem da ne preterujete na početku.
Idealno bi bilo da imate pileću, goveđu ili supu od povrća (bujon) umesto ove vode, ali to već zahteva ozbiljnije pripreme i dugotrajnije, a kod nas još uvek nema bujona u tetrapaku, pa kad nema mnogo vremena idemo sa ovom varijantom.
Dodajte zatim pavlaku za kuvanje i puter, blendajte jos malo, a onda ubacite limun i vorčester. Soli i bibera po ukusu. Vorčester je za mene bio pravo iznenađenje u krem čorbama (naročito kod brokolija) i potpuno zamaskira onaj ukus "previše mlečnog" i tupog, a limun sa druge strane može da bude previše kiseo. Kisela pavlaka je takođe opcija, ali tu opet niste rešili sve probleme i na kraju dolazite do varijante da sve ima ukus pavlake, što bi svakako trebalo izbeći! U svakom slučaju kombinujte po ukusu.
Uključite blender na još nekoliko sekundi.

Vratite čorbu u prazan lonac i dokuvajte još malo na slaboj vatri (ako ste izgubili na temperaturi u međuvremenu i da bi pavlaka za kuvanje bacila ključ). 

Sipajte čorbu u tanjire, pospite malo maslinovog ulja i nekoliko semenki od bundeve. Čorbu ne volim da solim (sem što kuvam u slanoj vodi), sve do momenta serviranja i to kad posolim i stavim biber (iz mlina obe stvari), ne umešam potpuno u potaž, da bi se dobio "sparklig" efekat soli i bibera koji pojačava ukuse i mirise kod konzumacije.

Izvandredna zimska čarolija!




уторак, 25. децембар 2012.

Challah hleb


Evo mene opet sa hlebom!
Recept sa Milinog bloga (ovde) a u gostima Milica - Poljubi kuvaricu (već poznata pekarka). Znači nema mnogo razmišljanja!
Recept da se ne ponavljam ponovo u gram, savršen, a hleb, sad mi je jasno odakle ona izreka "mekan ko duša".
Citiram

"Potrebno:

300 grama mekog brašna
10 grama kvasca
100 ml tople vode
35 grama putera
1 jaje
supena kašika meda
kašičica soli
0,12 grama šafrana (kotanyi pakovanje)

Za premazivanje i posipanje:
jedno žumance sa kašikom vode
mak

Priprema:

Stavite kvasac u malo tople vode da naraste. Pomešajte brašno i so u činiju i dodajte kvasac koji je u međuvremenu narastao. Dodajite vodu postepeno u brašno , i počnite da mesite. Odmah dodajte i rastopljen puter, jaje , kašiku meda i šafran. Zamesite glatko testo i stavite na toplo da raste. Ja uvek prekrijem činiju sa testom plastičnom kesom i prekrijem krpom. Pokazalo se da ovako hleb najbolje raste. Posle 45 minuta “odmaranja” testa, premesite ga i ostavite još sat vremena da raste. Nakon toga zagrejte rernu na 200 stepeni i premesite hleb još jednom, ali ovoga puta napravite pletenicu i stavite u podmazan ili pek papirom obložen pleh. Pletenicu pravite tako što celu količinu hleba podelite na tri jednaka dela, od svakog napravite tri dugačka štapića i ispletete je. Opet ga pokrijte kesom, ali gledajte da ipak ima malo lufta da se kesa ne zalepi. Dok se rerna greje, pleh stoji na ringlama i ta toplota čini da neverovatno lepo raste. Kada je rerna zagrejana, premaite ga sa žumancem iu koje ste dodali kašiku vode i pospite makom.

Hleb se peče na 200 stepeni oko 25 minuta do pola sata, ali to naravno zavisi kakva vam je rerna."


Ono što vas čeka, a na šta moram upozoriti je jedna vrlo lepljiva masa, za koju ja volim da kažem da je morate "mesiti u vazduhu", jer praktično čim je ostavite na 3 sekunde na bilo kojoj površini, već je problem podići i nastaviti sa radom.

Hleb je izuzetno guste i mekane sunđeraste strukture istovremeno. Kao nekakav gusti oblak... Mera je dovoljna za 4 osobe (iako će vam se možda učiniti relativno mala vekna)...
I na kraju sačekajte to poslednje dizanje kako valja i onda premažite žumancem. Nisam čekala dovoljno i zato moj izgleda malo "procvalo" iako mu to ništa nije poremetilo strukturu iznutra. Nemam rernu ispod šporeta, nego je na višljem mestu i jako je dobro izolovana (nema propuštanja toplote), pa ne mogu prihvatiti savet dizanja na plotni! I na ovu zimu teško mi je da smislim "toplo mesto" :)

Pozdrav za Milu i Milicu!

Čekam brioš!!! :)))


понедељак, 24. децембар 2012.

Sacher torta - Sacher kocke (rođendansko izdanje)




Juče mi je bio rođendan, pa sam u to ime pekla i kuvala kod kuće (nedeljom uglavnom restorani ne rade po Beogradu, inače bih kao slavljenica radije sedela van kuhinje), ali poprilično zaostajem u svom kulinarskom razvitku zbog posla, te sam odlučila da napravim sebi tortu!
Moja omiljena torta je Doboš. Najbolja izvedba ove torte koju sam jela definitvno je kod moje mame (verovatno nasleđen i dorađen recept od njene). Čak sam je zamolila da mi pošalje recept mail-om (što je i uradila), ali čitajući shvatila sam da ću ostati do prekosutra u kuhinji, naročito ako želim da napravim "pravu" doboš tortu sa 12 kora. Onda sam razmišljala da pokušam sa nedavno objavljenim Majinim receptom za Medovik, ali kako to nikada nisam probala (a iskreno ukus ne mogu da zamislim),  preterano mi je bilo da rizikujem, i čini mi se da nije ništa lakše od Doboša.
Jedina torta koju sam pravila do sada je bila ona sa milion profiterola (Croquembouche) i jeste odlična ali, to mi je bilo bezveze da ponavljam, pa rekoh daj da probam sa nekim klasičnim receptom Austrije na primer Sacher!
Sacher in progress...
Sacher tortu volim (kad je dobra), jela sam je na više mesta u više država, počevši od originalne iz hotela, pa sve do varijanti u poslastičarnicama ili restoranima u Beogradu.
Ne mogu da kažem da me neka ostavila potpuno bez daha, ali sam koncept čokoladne piškote, džema od kajsija i svih sastojaka garantuje koliko toliko pristojan desert koji može da stoji danima u frižideru i izdrži sve goste na rate.
Pregledala sam sve moguće recepte (domaće i strane, blogove i kuvare po knjigama), sa i bez brašna i onda usvojila jedan koji mi se učinio da bi mogao da radi i da bude bomba.
Doslovce sam ga ispratila i sad kad razmislim, nakon probe, ne bih ja tu ništa menjala :)

Torta definitivno nije za početnike, bar ne recept koji ću ja dati, najviše zbog procedure mešanja i koja mora biti doslovce ispoštovana i naravno iskustvo kad stati, da bi torta uspela.

Potrebno:
140 grama tamne čokolade
140 grama putera (sobna temperatura 24 stepena)
115 grama šećera u prahu
ekstrakt iz pola štapića vanile
5 jaja (odvojeno žumanci i belanci)
85 grama mlevenih badema (najsitnije moguće)
55 grama mekog brašna

Za fil i preliv
300 grama džema od kajsija
140 grama tamne čokolade
200 ml tečne pavlake za šlag
25 grama mlečne čokolade

Zagrejte rernu na 180. Potreban kalup je okrugao duboki (23 cm u prečniku), ja to nisam imala i pekla sam ga u pravouganom, što nije idealno i već me je neko prozvao da Sacher uvek mora biti okrugao, međutim, ja isto tako znam da Sacher kocke (kolače) u hotelu u Beču možete i prodaju se isključivo u ovom obliku.

Priprema piškote:
Istopite čokoladu na pari. Promešajte povremeno dok je budete topili, a zatim ostavite da se malo prohladi. U međuvremenu puter (ali pod obavezno na sobnoj temperaturi, bez da se pravite pametni i krenete sa hladnim i to još mikserom), umutite varnjačom dok ne postane mekan (moglo bi da traje oko 15 minuta, ako hoćete da bude ispravno). Dodajte šećer i mutite dok masa postane paperjasta i lagana (još 15 minuta ručno). Ohlađenu otopljenu čokoladu dodajte u masu, kao i ekstrakt vanile i mutite ponovo. Dodajte zatim jedno po jedno žumance, mutite sve vreme, a zatim kada se žumanci umešaju, dodajte mlevene bademe i njih umešajte, a na kraju svega ubacite i brašno. Mešajte dok ne dobijete kompaktnu masu.
U ovoj fazi masa će biti poprilično lepljiva.

U odvojenoj posudi umutite belance sa vrlo malo soli i 2 kapi limuna do nivoa mekog, umućenog, ali nikako premućenog da bi počeo da se raspada. Možda sam moje malo premutila, sećam se kad sam pravila suffle ovo je praktično najbitnija faza cele piškote i morate jako paziti da ne premutite belance i zato mislim da za tortu treba iskustvo (jer ovo praktično ne mogu da objasnim niti dam precizan savet, a čim ga prvi put budete pogodili ili pogrešite, znaćete o čemu pričam!). Kada ste umutili belance, dodajte jednu trećinu smesi u koju ste prethodno zamutili i nežno umešajte (kao kad radite macarons, suffle ili nešto slično). Zatim dodajte drugu trećinu, umešajte i na kraju poslednju trećinu.

Postavite u pleh za pečenje koji ste prethodno obložili papirom za pečenje i pecite oko 45 minuta. (moj pleh u ovom slučaju je bio mnogo širi, piškota malo tanja, pa sam pekla oko 35 minuta. Provera pečenja  ove piškote je standradna. Izbušite piškotu čačkalicom, ako ništa ne ostane na istoj, znači da je pečena.

Izvadite piškotu iz rerne, sačekajte da se malo ohladi, a zatim je izvadite iz pleha na žicu (da se ne upari odozdo) i pustite da se skroz ohladi.
Kada je piškota dovoljno hladna razrežite je vertikalno po polovini na dva jednaka dela.

Fil:
Džem zagrejte u posudi sa nekoliko kašika vode, i premažite sredinu. Poklopite sa drugom polovinom (debljina džema treba da bude oko 1cm), a zatim premažite i gornju koru poklopljene "torte" i sa strane, ali u vrlo tankom sloju (samo da bi sprečili sušenje piškote).

Preliv od čokolade:
Stavite 200 ml pavlake za šlag na šporet i pustite da se dobro zagreje. Kada pavlaka bude vrela umešajte 140 grama tamne čokolade izlomljene u kockice i mešajte dok ne dobijete kompaktnu masu (van šporeta).
Ovako dobijeni preliv prelijte preko cele torte, izravnajte nožem, po pravilu bi trebalo da bude baš mnogo ravna, videćete vrlo je lagan za rad, nije vruć, i koegzistencija mu je vrlo zahvalna čak i za ivice kolača.
Opciono ako ne volite mnogo slatko (i naravno sve zavisi koju pavlaku kupujete za mućenje šlaga, odnosno sa koliko procenata šećera), ja obično koristim campinu koja nema dodati šećer, pa po potrebi zasladim. Campina mi je jedina dovoljno masna, ona imlekova, dukatova, meggle ili bilo koja druga za mene nisu dovoljno ok, i previše su vodene.
Što se tiče čokolade, kako je ona esencijalna u ovoj torti (kao i svim čokoladnim tortama), ja kao preporuku dajem Adore chocolate, koje od skora možete kupiti i u bolje snabdevenim prodavnicama u pakovanjima od 100 grama (crna i mlečna), ali zaboravih cenu. To je u svakom slučaju najbolji odnos cena/kvalitet, ako preskočite čokolade za kuvanje standarde upotrebe, što ja mislim da je obavezno u ovakvim kolačima.
Koliko je bitno imati dobar džem od domaćih kajsija (ne previše sladak, ne ni previše kiseo i da lepo miriše), jer bi to moglo da upropasti celu tortu, toliko je bitno imati i dobru "domaću" čokoladu :)

Takođe, možda bi opcija praška za pecivo mogla da vas spasi blama ako ne umutite belanca dovoljno dobro i samu smesu time ne naterate da raste, ali ja sam totalni antifun svega što ne mora!

Na kraju za natpis, ako još uvek imate snage, istopite 25 grama melčne čokolade na pari, ubacite u najlonsku kesu (za zamrzivač), kada se masa malo ohladi, odsecite ćošak i napišite po torti šta god želite. Običaj je da Sacher torta ima natpis Sacher po sredini, ali meni se činilo da bi ovog puta bilo bolje da stavim broj svojih godina, jer je rođendanska (a nemam sveće) :)))

Tortu pustite da se sasvim ohladi i zatim stavite u frižider, spremna je da stoji 2-4 dana sigurno.

Omiljena hrana: Goveđi biftek!
Pored bifteka, pekla sam i hleb sa maslinama po Milicinom receptu sa bloga Poljubi Kuvaricu (recept). I ovog puta Milica je bila talična, mere su precizne do bola, ni gram dole ni gram dole, i hleb je bio savršen, toliko savršen da mi je umalo pokvario želju za biftekom :)



Za hleb vam je potrebno:
500 gra tip 500 brašna
250 ml vode
3-4 kašike maslinovog ulja
Kašičica soli
15 gr svežeg kvasca
150 grama crnih maslina bez koštica



U malo mlake vode izdrobite kvasac, sa prstohvatom šećera, da potpomogne rast. U činiju pomešate brašno i so a u ostatak vode dodate ulje. Napravite rupu u bršnu , sipate kvasac, i polako dodajete vodu i zamesite testo. Kada ste zamesili sasvim glatko testo, ostavite da na toplom da raste oko sat vremena. Zatim ga premesite i tom prilikom dodate iseckane masline.Ostavite da raste još sat vremena. Kada ga treći put premesite, oblikujete ga u veknu, stavite u pleh, pokrijete folijom i krpom i stavite da raste još oko 45 minuta. Pecite ga na 220 stepeni oko 30 minuta.

Nakon šampanjca - Selekcija vina za biftek uz veliko žaljenje što se ovo ne dešava svaki dan :)
Goste za Sacher tek očekujem, pa ću javiti utiske i naravno dodati sliku preseka (iako sam ja ivice odsekla i probala pre preliva pa već znam da ukus ubija koliko je dobar)!

Srećan Božić svima koji ga sutra slave.

недеља, 16. децембар 2012.

Polu - Pijani šaran iz rerne

Verzija obezglavljenog pijanog šarana bez pirinča

Nekoliko puta u godini (a za slavu Sv. Nikole sigurno) na stolu se obavezno nalazi Šaran!
Moja mama ga sprema na nekoliko načina, od pohovanih filea, riblje čorbe pa sve do omiljenog i najlakšeg "u rerni".
Mogla bih da kažem da sam ljubitelj ribe, ali kad govorimo o ribi, uvek se držim teorije "bolje sveža riba druge ili treće klase, nego ona sumnjivo sveža prve klase".
Iako preferiram morsku ribu, u Vojvodini jako teško možete naći ponudu sveže morske ribe. Rečne i jezerske su mnogo pristupačnije. Samo u Subotici postoji nekoliko ribarnica i prodavnica gde su akvarijumi puni živih riba, pa tako ne morate razmišljati o svežini kada je kupujete, zagledate joj u oči ili dižete škrge.
Ako ništa drugo, sveža je sigurno! Dilema koju eventualno možete imati kada kupujete živog šarana je naravno samo njegovo poreklo (čime je bio hranjen i količina masnoće koja vas očekuje) i da li je "gajeni" ili "divlji". Uvek je bolje kupiti onog koji ima krljušt, jer su tako povećane sanše za bolji kvalitet mesa i manje smrada. Cena je od 380 do 460 dinara za kiloram očišćene ribe.

Kao što sam rekla, obično je praksa da je mama spremala varijantu rerne, ali poslednjih nekoliko puta sam htela da dodam nekakav svoj doprinos, na osnovu ovo malo iskustva u kuvanju što sam stekla ove godine.
Pokušala sam da izguglam varijante recepata mojih omiljenih stranih kuvara, međutim tu me dočekalo ozbiljno ništavilo.
Ako izuzmemo riblju čorbu kao način spremanja šarana koja je ozbiljan art i kojom ću se baviti nekom drugom prilikom (čitaj kad naučim), skoro da i nema recepata za ovu vrstu ribe. Svi su mahom iz naših krajeva i već svima dobro poznati i viđeni.
Moram da priznam da mi je bilo poprilično čudno da se niko ne bavi ovom ribom. I onda je krenuo dubinski surf iz korena problema!

Iz Wikipedije saznala sam da je šaran na "List of the world's 100 worst invasive species" (zajedno sa pacovima, žutim mravima itd...). Gde se šaran pojavi, tu uglavnom ništa ne raste, smrt je za biljni svet jer zabija glavu u mulj i trese istom (ne znam iz kog razloga, ali mi je jasno zašto i kad je svež zna da ima ozbiljno odvratne mirise)...
A onda ide dalje....
Citat sa jednog Američkog food sajta: "Mnogo ljudi misli da riba šaran nije za ljudsku upotrebu, ali mi imamo način spremanja šarana koji dokazuju da nije baš tako! Šarana ljudi mogu da jedu!". Prvi savet: Ostavite šarana 10 dana da pliva u kadi u kojoj ćete svaki dan menjati vodu, da bi mogao da izbaci sav mulj iz sebe!" BAM! Zatvorim ja računar!

Sad mi ne prostaje ništa nego da ga bacim ili sve ovo što sam pročitala stavim negde sa strane i setim se slatkog ukusa šarana iz rerne kojeg mama priprema za slavu i improvizujem recept.

Ako i dalje imate volje i želje da pripremite šarana za 4 osobe biće vam potrebno:


šaran sa krljuštima veličine 1,200 kg (očišćen)
25 grama putera
svežeg vlasca
svež peršun
1 čen belog luka
1 dcl belog vina
maslinovo ulje
so, biber
1 šolja pirinča (dugo zrno)
2 dcl pavlake za kuvanje

Šarana je potrebno usoliti pre pripreme bar 2 sata.
Zagrejte rernu na 200 stepeni.

Isecite odnosno napravite nekoliko proreza po ribi (kao na slici). Postavite je zatim na pleh, na kome ste prethodno stavili neka drvca ili zicu, da riba ne bi legla direktno na tepsiju. Time možete izbeći previše uparenja sa donje strane ribe. Takođe, sokovi iz ribe će cureti i slivati se, pa postoji opasnost da vam donja strana ribe bude slanija i začinjenija nego gornja.



Pirinač je potrebno primpremiti posebno, a onda ga dodajemo u fazi pečenja ribe u rerni 10 minuta pre nego što je riba pečena. Pirinač se priprema po standarnoj metodi kuvanja pirinča u vodi.
Sipajte malo ulja u posudu, zatim dodajte pirinač koji ste prethodno isprali u vodi (nekoliko puta, sve dok voda nije postala i ostala providna). Pirinač malo propržite. Nakon toga dodajte pola dcl. vina i promešajte, kada ispari alkohol iz vina i pirinač popije vino, dodajte 2 šolje vode (za 1 šolju pirinča), pola kašicice soli i promešajte. Kad proključa poklopite i kuvajte 10 minuta na slaboj/srednjoj vatri.

Zagrejte puter do temperature da ga možete mutiti (sobna temperatura), u puter stavite sitno iseckan beli luk, sitno seckani vlasac i peršunov list. Procedura kao kad pravite začinski puter. Vlasca i peršuna možete staviti po ukusu, ali ja preporučujem od svega po 10 grama.

Tako pripremljen puter umažite u unutrašnjost ribe, a deo ugurajte u svaki prorez pojedično sa gornje strane. Ribu odozgo posolite, pospite bibera, i maslinovog ulja.
Stavite ga u rernu da se peče. Nakon 20 minuta, izvadite šaran iz rerne, polijte ga sa belim vinom (pola dcl) i vratite ga nazad u rernu, sa tim što je potrebno da smanjite na 180.
Nakon sledećih 15 minuta, poređajte oko šarana skoro kuvani pirinač i polijte sa pavlakom za kuvanje i ribu i pirinač. Na ribi opciono pavlaku možete razmazati četkicom, da bi svi delovi kože bili pokriveni.
Pecite je još 10 minuta i riba bi za ukupno pečenje između 45 i 60 minuta trebala da bude pečena.
Opcija salate za ovu varijantu ribe je zelena salata.


субота, 15. децембар 2012.

Japanski Desert - Dango sa Mitraši sosom (smesa za proteze)



Potrebno:

Za Dango kuglice:
220 grama pirinčanog brašna
cca 200 ml vrele vode (60-70 stepeni)

Za Mitraši sos:
55 grama smeđeg šećera
105 ml vode
25 ml soya sosa
1 velika kašika Mirina
1 mala kašika pirinčanog sirćeta
1 kašika gustina


Dango kuglice:
Sve što sam navela u potrebnim sastojcima može se naći u prodavnici "zdrave hrane".

Dango je tradicionalni japanski desert koji sam ovom prilikom pravila jer sam pozvana na večeru kod prijatelja - rođaka, na suši. Mislila sam da bi bilo zgodno da ponesem domaćinima neki desert u stilu večere. Kapiram, ako blog ne napišem sada i odmah, dok se još Mitraši sos hladi, to nikad neću uraditi, pa ako nešto propustim, radije ću editovati ovih dana, kada budem slike upotpunila sa serviranim kompletnim desertom i možda dokačim i malo sušija.

Dakle, kao i sve što vam se učini lagano za pravljenje, ima dva sastojka i dolazi iz Kine ili Japana, obećava horor! Moje iskustvo od kineskih hand pulled nudli nikako da zaboravim (a testo ima samo dva sastojka) i na žalost to je još uvek nesavladana disciplina u mojoj kuhinji, kosa mi se digla na glavi kada sam pročitala da u testo ide samo pirinčano brašno i voda. Nije bilo ni blizu nudli, ali naravno, nije uspelo iz prvog puta! I umalo da zaboravim, tu je uvek i ratluk da vas dobro frustira!

U prodavnici zdrave hrane našla sam samo jedan tip pirinčanog brašna - bezglutensko. U receptu piše da je potrebno ili Dango brašno ili Joushinko i Shiratamako mešavina pirinčanog brašna ili umesto
Shiramatoka, Mochiko sa kašikom "cornstarcha". Važi!

To sve možete kupiti verovatno u Japanu, a kako ovde imamo samo jednu vrstu, evo kako sam se izborila sa istim da dobijem lepljive, malo gnjecave, ali kompakte kuglice:
1. Ako ste kupili brašno koje podseća na griz, a ne na puder, pre svega ubacite ga u neki mikser za mlevenje kafe ili šećera i miksajte ga dok ne bude puderasto.
2. Voda sa kojom mešate mora biti vrela (ja sam je direkto sipala iz kuvala za vodu, nakon što je proključala), tako da se praktično brašno skoro skuvalo u samom procesu mešenja testa.

Ukoliko se ne držite navedenog, kuglice će biti tvrde, nikada se neće skuvati!
Pomešajte brašno i vodu, umešajte sa kašikom i sačekajte da se prohladi do temperature kada možete staviti ruke u testo. Da ga mesite i nema neke vajde i ja sam zaključila da je nemoguće, pa ga tako samo oblikujte u veliku loptu. Gledajte da vam ruke budu stalno mokre, u suprotnom će se jako lepiti (iz tog razlog a nemam fotografiju iz ove faze). 
Nakon što ste dobili "kuglu", razvaljajte u dugačku "kobasicu" (kao na slici). Pokvasite nož i isecite na jednake delove. U ovoj fazi testo mora biti toplo, ako budete previše čekali i otezali, osušiće se i nećete moći da oblikujete kuglice, što je sledeća faza.
Od ove količine brašna i vode, možete napraviti oko 25 kuglica potrebne veličine. 
U međuvremenu stavite vodu da ključa na šporetu i posolite je (kao za pastu), kuglice su ionako bezukusne, a količina soli koju popiju neće škoditi za desert. Ubacite kuglice u vodu i sačekajte da se skuvaju. To otprilike traje 5 minuta, dok ne isplivaju na površinu (onda ih ostavite još 2 minuta da se kuvaju).
Ako vam ne isplivaju ni posle 20 minuta što je bio slučaj u mojoj prvoj varijanti znači da se niste pridržavali recepta i da je testo pretvrdo!

Nakon što ste skuvali  kuglice, prebacite ih u sud sa ledenom vodom da se ohlade, a zatim na papirni ubrus da se osuše.
Mitraši sos:
Sve sastojke pomešajte u činiji i stavite na jaku vatru da proključa. Nakon što je proključalo, smanjite i kuvajte povremeno mešajući dok sos ne postane sjajan i kompaktan. Vrlo malo treba da se ugusti, jer će se hlađenjem postići tražena gustina.
Kuglice (po 3 ili 5 komada) nanižite na bambusov štapić - mogu da posluže i čačkalice, i prelijte sosom kad se ohladi.
Opciono kuglice možete umakati u čokoladni sos, ili čak neke lakše džemove na pr. Jagode.
Meni lično se dopada Mitraši sos, iako ne mogu da kažem da je to najbolji desert koji sam jela u životu (nema putera, jaja). Poenta da je da bude japanski, i ima vrlo autentičan ukus, kombinacija slatko kiselog i slanog.

Možda sam trebala samo da ponesem vino, ali ajde, videćemo kako će se dopasti domaćinima!
....................................................................................................................................................
Nastavak - dan posle:



Tematsko japansko veče, prošlo je odlično! Suši je bio vrhunski, bilo ga je u neograničenim količinama (dobila sam kutiju da ponesem), što je izuzetan kompliment domaćici, jer sam se valjda prvi put u životu najela sušija kao čovek. To što danas ne mogu da dišem je već druga stvar, ali kao što vidite po fotkama, bilo je izuzetno raskošno!


Ono što sam usplela da saznam kao savet za sve one koji žele da se upuste u suši, jeste da se domaćici konkretno kočanski pirinač pokazao kao najbolja varijanta za pravljanje sušija (probala je i sa onim iz bloka 70, uz ogradu da možda ne zna da ga spremi kao valja). Riba koju koristi je uglavnom losos i tuna, a kao najboljeg i najsigurnijeg dobavljača navela je "Mercator". Pretpostavljam da bi i Squadra mogla biti dobar izvor u danima kada im stiže sveža roba. I naravno uvek možete  dodati i škampe ili neku belu ribu.
Wasabi koliko mi je poznato su "uvezli" iz nekakve zemlje za ovu priliku.

Što se tiče deserta i moje glupe ideje da napravim japanski desert, a da nije sladoled od zelenog čaja ili neke pohovane banane, Dango se nikome nije dopao!

Toliko je bio odvratan, da sem nagona za bacanja pegle, nisam dobila ni duhovite komentare pa da sada bude svima zabavno. Kada su se kuglice sasvim ohladile i odstojale vremenom, postale su užasno tvrde i suve. Ali to nije bio toliki problem kao mitraši sos. To je nešto što je imalo blago rečeno nepodnošljiv ukus! I miris...
Dakle balans slatkog, kiselog i slanog je u potpunosti izostao.
Recept sam našla negde na internetu sa vrlo smislenog i dobrog food sajta. U potpunosti sam ispoštovala mere i sadržaj sosa. Ne znam u čemu je problem, sem što možda i mirin i sirće i soja sos za tu mešavinu, nije adekvatnog kvaliteta ili jednostavno nismo spremni za takve ukuse (mada nisam sklona da verujem u to)!

U svakom slučaju, dala sam ovim kuglicama po preporuci japanaca i šansu sa umakanjem u džem od jagode, ali sve to je rezultiralo ponovo polu bljutavim ukusom.

Pokušaću sigurno još jednom kad budem nabavila bolje pirinčano brašno, a vama svima poručujem ili da eksperimentišete ili da čekate moj novi pokušaj! :)

субота, 27. октобар 2012.

Savremena kuhinja by Nataša Luxor


Prvo gostovanje na mom blogu upravo sledi od strane moje odavno prisvojene rođake. Volim da je predstavljam kao jednu od najboljih arhitekata na ovim prostorima i šire - Nataša Luxor. 
Tema naravno vezana za kuhinju. 
Ovom prilikom joj zahvaljujem što je podelila svoje mišljenje i kratak info o savremenoj kuhinji, kao što se nadam da je ovo samo početak postova koji bi eventualno bili od pomoći svim ljudima u osmišljavanju svojih savršenih kuhinja.


Savremena kuhinja by Nataša Luxor

Prototip kuhinje kakvu danas poznajemo napravila je bečka arhitektica Margarete Lihotzky 1926. godine pod nazivom Frankfurter Küche – frankfurtska kuhinja. Bila je jedna od  umetnika koji su delovali u  "širem" kreativnom okruženju Bauhausa („Bau-haus“, ne „haus-bau“). One koji ne prate dizajn, podsetiću da je u ovoj školi je nastalo vise legendarnih artefakata na koje smo se toliko navikli, da ni ne primećujemo da nisu postojali oduvek (il.1 i 2.).

Il. 1
Il.2

Ali, vratimo se temi. Gospođa Lihotzky je bila veoma zanimljiva osoba, a bila je i prva studentkinja arhitekture na Kunstgewerbeschule ikada (danas je to Univerzitet primenjenih umetnosti u Beču). Radila je u četvoročlanom timu arhitekte Ernsta Maya, na izgradnji ogromnog broja stanova i komunalnih objekata u Frankfurtu. 
U skladu sa svojim izrazito levičarskim uverenjima, kasnije je izgradila (između ostalog) Magnitogorsk za 200 000 stanovnika, u okviru sovjetskog petogodišnjeg plana, sa istim arhitektonskim timom. Iz ovog kratkog opisa, može se videti da je bila veoma zauzeta žena, racionalna i posvećena ideji o udobnom životu običnog čoveka, kao i da joj je efikasnost bila veoma važna, a da je pri tom bila svesna da se ona na duge staze ne može ostvariti bez optimalnog komfora. Te vrednosti ugradila je i u svoj projekat standardizacije kuhinje. Kako je to izgledalo može se videti na fotografijama ispod.

Il.3
Il.4
Il.5

Il.6
Il.7





















Naročito je simpatičan detalj tipske kutije za namernice koji je upotrebljen na skoro barokno-dekorativan način (il.3) uprkos svojoj jednostavnosti (il.6). Ako pažljivo pogledate, videćete da visina svih donjih elemenata nije ista kao što je to danas uobičajeno. Na ovo pitanje ćemo se vratiti kasnije, a sada da završim ovo malo putovanje u prošlost. Mora biti da je mnogo ljudi (posebno žena) mnogo puta sa zahvalnošću pomislilo na svoje udobne kuhinje, koje su se zasnivale na poboljšanom konceptu Margarete Lihotzky, jer je ona u poslednjim decenijama XX veka doživela opšte društveno priznanje i umrla u miru u svojoj 103. godini.

Od nastanka savremene kuhinje 1926. do danas, bitno su se promenili materijali i tehnologija, ali se koncept nije promenio u suštini. Dobar projekat kuhinje se i dalje oslanja na nekoliko principa, koje bi bilo potrebno manje ili više pojasniti: standardizaciji širine elemenata, ergonomskoj visini elemenata, valjanom osvetljavanju i vetrenju, maloj „kilometraži“ i primerenom ambijentu.

Naravno postoji razlika između „kuhinje za svakog“ i „kuhinje za nekog“. Da bi se dobilo ovo drugo, potrebno je osnovne principe spojiti sa stvarnim potrebama i kapricom, a važno je zadovoljiti oba, koliko i biti svestan razlike između jednog i drugog, u svakom trenutku. U redu je i ako imate potpuno nerazumne zahteve. Dobro se zamislite nad njima i ako oni proističu iz iskrene potrebe, a ne nerazumevanja, učinite nemoguće i ispuniti ih sve. Kada su zahtevi rezultat zbunjenosti, onda se treba dobro zamisliti nad samim sobom, onda potražiti pomoć nekoga arhitekte koji će to razmrsiti, pa ipak doći do kuhinje koja prevazilazi sva očekivanja. 
U svakom slučaju, ne odustajte. 

Samo vi sami možete sebe sprečiti da imate savršenu kuhinju, isto kao što samo vi sami sebe možete sprečiti da imate savršen obrok.
Izvor ilustracija: http://en.wikipedia.org

уторак, 16. октобар 2012.

Knedle sa ovčijim sirom u paradajz sosu (quenelle)



Za 4 osobe

Za testo:
300 ml mleka
50 grama putera
150 grama brašna
1 jaje
1 žumance
120 grama ovčijeg tvrdog ribanog sira
pola kašicice soli
biber
muškantni oraščić

Sos od paradajza:
1 luk srednje veličine
3 kašike maslinovog ulja
1/4 kašicice majčine dušice (ili sveže ako imate)
100 grama pirea od paradajza
150 ml gustog soka od paradajza
400 ml vode
4 paradajza
so, biber, šećer (opciono)

50 grama parmezana ili tvrdog ovčijeg sira za posipanje

Priprema:
U lonac stavite mleko da proključa, dodajte puter, promešajte da se otopi, dodajte muškantni oraščić, so i biber. Umešajte brašno sa varnjačom dok smesa ne počne da se odvaja od lonca, skinite sa vatre i umešajte jaje i žumace. Smesa je dosta gusta i biće vam potrebno dosta snage za ovaj proces. Zatim dodajte naribani sir i promešajte. Testo koje dobijete biće poprilično lepljivo, nešto kao njoke samo gušće, prebacite na tepsiju, rasporedite ga po tepsiji u sloju od 4-5 cm i prekrijte folijom (da bi se brže ohladilo). Ostavite testo da se hladi u frižideru minimum sat vremena.

U međuvremenu, iseckajte luk i beli luk, a paradajz ogulite i iseckajte na kockice. U dubokom tiganju zagrejte maslinovo ulje, propržite luk 2-3 minuta. Dodajte timjan, paradajz pire, gusti sok od paradajza i paradajz. Kuvajte 10 minuta, a zatim dodajte vodu, so i biber po ukusu. Kuvajte još dodatnih 5 minuta, probajte i ako je potrebno dodajte malo šećera. Sos skinite sa šporeta, ubacite u blender i miksajte nekoliko minuta.

Knedle sa ovčijim sirom
Rernu zagrejte na 170 stepeni.
Izvadite testo iz frižidera i od pola smese oblikujte kobasicu od testa prečnika 4 cm. Testo se lako oblikujte samo ga rolajte po brašnjavoj površini. Isecite dobijenu "kobasicu" na dužinu od oko 10 cm (kao na slici).
U veliku šerpu sipajte vodu, posolite i kad proključa ubacite testo da se skuva. Testo je kuvano kad ispliva.

Sos izlijte u đuvečaru ili neku posudu te veličine i odozgo poređajte quenelle. Pospite ih naribanim sirom ili parmezanom i ostavite u rerni da se peče 15 minuta.


I ako neko želi da malo uživa u umetnosti, pogledajte blog mog drugara Emila Kadirića.... Najbolji slikar na planeti i ja mu se zahvaljujem za sliku dole (Avatar) koja sada ulepšava i oplemenjuje moj prostor i život :)
http://emilkadiric.blogspot.com


Avatar by Emil Kadirić



недеља, 30. септембар 2012.

Pečene jabuke u sufleu - Apple souffle



Potrebno:
4 jabuke jonagold
50 grama putera
50 grama šećera u prahu

Za sufle:
500 ml mleka sa najvećim procentom masnoće
1 štapić vanile (esencija)
100 grama šećera u prahu
70 grama brašna
4 jaja (potrebno je samo belance)
3 grama soka od limuna
20 grama putera


Operite jabuke, obrišite ih, osušite i namažite puterom. Najbolje da je puter malo umućen i na sobnoj temperaturi jer će vam to omugućiti da ga mažete u malo debljem sloju. Potom ih uvaljajte u šećer u prahu. Stavite ih na papir za pečenje i u rerni pecite na 180 stepeni, 35 minuta (da budu pečene).

Nisam protiv toga da se skine kožica nakon pečenja, moja je prilikom pečenja pukla i ja sam bukvalno sve delove kože koji nisu odozgo pri vrhu skinula, jer su mi jabuke bile baš sa debelom korom, mada ova kobinacija uvaljanog sećera i putera, daje jabukama hrskavost i karamelizaciju kod pečenja, pa ako imate sreće da imate dobre jabuke (jedna od tri u mom slučaju), koža može da ostane.

U međuvremenu pripremite sufle:
Mleko zajedno sa esencijom vanile, ugrejte na šporetu dok ne proključa, zatim smanjite vatru, dodajte 60 grama šećera u prahu (40 ostavite za belanca), promešajte, i potom brašno (najbolje iz tri puta) i mešajte 3-4 minuta. Ovde je glavna fora da izbegnete bilo kakvo grudvanje brašna i da pripazite da vam krema ne zagori.

U posebnoj posudi umutite 4 belanca sa nekoliko kapi limuna do mekane pene. Zatim po malo dodajte 40 grama šećera u prahu dok neprestano mutite. Kada umutite smesu, malo po malo dodajete kuvani krem koji treba i obavezno mora biti topao, ali nikako vreo i polako mešate vanjačom ili idealno onom gumenom (ja je zovem jezik, jer između ostalog savršeno oliže posude od kremova i soseva, pa se ništa ne baca i mere su vam uvek precizne). Mešanjem morati sačuvati sve mehuriće i omogućiti smesi da ostane paperjasta i kremasta.

Namažite posudu puterom, pospite malo šećera u prahu, i sipajte smesu do polovine (ili malo jače) gotovog suflea, ako koristite djuvečaru u ove svrhe 34 cm onda je mera za smesu taman da je izlijete celu, zatim poređajte pečene jabuke u njega. Na svaku jabuku stavite po 5 grama putera odozgo i stavite u rernu na 190 da se peče oko 20-25 minuta.
Moja posuda je u ovom slučaju bila malo manja, pa mi je bukvalno ostao višak i suflea i jedna jabuka, ali sam kasno ukapirala da je đuvečara zauzeta!


Kada je sufle pečen, izvadite ga iz rerne i pospite odozgo sa malo šećera u prahu.

Sufle se služi topao, idelano činija pred goste čim izađe iz rerne, ali ga možete servirati u posebnim tanjirima, nožem ide rezanje bez problema i neće sufle previše leći (bar ovaj moj nije).

Opcija kugle sladoleda od vanile je takođe dobrodošla, ako ste ljubitelj toplo-hladno kombinacije, kao i slatki sirupi koje možete preliti preko suflea nakon rezanja i serviranja.


петак, 28. септембар 2012.

Best of the Best, of the Best HLEB!



Poljubi kuvaricu HLEB sa pivom


Dok sam još pod utiskom, i za backup varijantu, Milicin recept sa bloga Poljubi kuvaricu za Hleb sa pivom dobiće post i kod mene na blogu.
Pekla sam nekoliko hlebova, prvi je bio francuski baget, sve sa ono 3 puta dizanjem testa, fajtanjem hleba u rerni i celim zezanjem naravno, Julie Child. Hleb je bio odvratan, prvi sam presolila, drugi neslan, ali to bi se sve dalo popraviti.  Korica (koretina) hleba je bila toliko tvrda da sam pomislila (ako nastavim sa proizvodnjom) dobiću arsenal prehrambenog oružja za teške telesne povrede ili ubistva jednim udarcem. Dakle, otpis!
Onda sam pekla još nekolicinu hlebova po raznim receptima i opet ista stvar. Sve i da je hleb u unutrašnjoj strukturi uspeo, koricom nikad nisam bila zadovoljna. Probala sam varijante tepsije sa vodom ispod, mokra krpa preko hleba nakon pečenja, mazanja mlekom, puterom, jajima... Ništa nije urodilo plodom.
Kroasani, bavarske kifle i sva peciva ovog sveta su uvek uspevala iz prvog, međutim sa hlebom sam vodila ozbiljnu bitku...
Juče čitam preporuke kod Mile na blogu, za nekoliko vrsta Hleba, i između ostalog ponovo upecam Milicin hleb sa pivom (na prvom mestu).
Pivo je prva stvar na koju sam bacila hejt, jer mi je potpuno van vidokruga kao nekome ko se bavi vinom. Elem, kako vino nije alternativa u ovom receptu (na žalost), otišla sam u prodavnicu posle posla da obavim hranski šoping i rekoh sebi: Kupiću to pivo za hleb, pa kud puklo!
Stanem ispred frižidera i gledam, gomila piva... Tamno, svetlo, staklo, limenka, plastika, gomila proizvođača. Koje pivo da kupim, kad već kupujem da bude neko ok, meni su sva jednaka ionako... Odlučim se dakle za jedno lager, svetlo, kupim čak i staklenu bocu, jer računam neću da mi se hleb oseti na limenku, ovo u plastici mi je prevelika doza, i nije bilo ničeg sem tamnog u istoj i tako nekako rešim dileme po pitanju piva... ispostavilo se da nisam omašila!
U receptu je navedeno da se se koristi pšenično brašno, ne znam da li će druga vrsta brašna bili bolja ili lošija, ovom prilikom sam koristila T 500. Kvasac svež, dobar puter i sve ostalo kako je navedeno u receptu, zamesim i onda večita dilema kod pečenja: da li uključiti ventilator ili ne... Dobila sam uputstva da nije neophodno, ipak prvih desetak minuta sam ga držala upaljenog.
Ono što sam dobila kao rezultat je zaista savršeno. Najbolji hleb koji sam ikada ispekla!
Korica hrskava, a prhka, ni debela ni tanka, balans kiseline i slasti u hlebu savršen, polovina je nestala dok nismo bili kadri da ga držimo u ruci koliko je bio topao...
Poljubiću kuvaricu za ovaj recept :) Iako, da sam na njenom mestu, ukinula bih ga sa bloga i otvorila pekaru i razbila se od posla!
Dakle, dok se Milica ne odluči za biznis (a ja obećajem da ću prestati sa distribucijom recepta u tom slučaju sem za svoje potrebe), mesite, pecite i uživajte u hlebu!
Original recepta se nalazi na blogu Poljubi kuvaricu: ovde, a ja po običaju radim copy/paste jer nisam menjala ništa i sve po proceduri.
Mesila sam ga oko 10 minuta.

"Za hleb sa pivom vam je potrebno
150 ml piva
1 jaje
25 grama putera
400 grama pšeničnog brašna
10 grama kvasca
Kašika žutog šećera
Kašičica soli

Brašno sipate u posudu, u sredini napravite rupu i izmrvite kvasac. Dodajte polovinu količine piva i zamesite testo. U međuvremenu otopite puter i ostavite da se prohladio. Pripremljenu smesu zamesite sa puterom , jajetom, solju, šećerom i preostalim pivom. testo ostavite da odstoji sat vremena, prekriveno na toplom mestu.
Oblikujte veknu, zasecite nožem nekoliko puta gornju površinu vekne, pospite brašnom i ostavite još nekih pola sata da naraste.

Pecite oko pola sata na 200 stepeni."

четвртак, 27. септембар 2012.

Kroasani (Croissant)



Recept preuzet sa bloga: Dalmatia Gourmande

Nemam ideju zbog čega sam ovo sebi zadala kao zadatak i to među prvima, ali nekako kapiram kad znate da uradite kroasane, nema više mitova vezanih za puff pastry!

Za ovo je potrebno zaista mnogo vremena i živaca, ali kao i uvek, volja je ključna. Možda je u mom slučaju bilo malo početničke sreće, mada više verujem u teoriju da je uspelo jer sam uključila mozak iz sve snage, nekoliko dana pre toga odgledala 50 video klipova, umorila se gledajući, a onda sa mnogo samopouzdanja rešena da napravim to čudo uletela u kuhinju i propričala francuski!  

Ako ste već odlučili da pravite ovo ludilo u kućnoj izvedbi, predlažem i savetujem da kupite što bolji puter, jer je svaki milimetar kroasana bitan i s obzirom na to koliko ulažete u celu proceduru, najgluplja stvar je štedeti na puteru.

Potrebni sastojci:

500 grama brašna
75 grama putera
75 grama šećera u kristalu
2 cela jaja
120 ml mlakog mleka
20 grama svežeg kvasca
pola kašičic soli
250 grama putera
1 jaje razmućeno za premazivanje 

Faza 1 - Prvi dan:

Pomešati brašno i so. Puter u tankim listićima dodati u brašno i izmrviti rukama. Posebno umutiti jaja. U mlakoj vodi razmutiti kvasac i ostaviti da odstoji 5 minuta. Dodati dignuti kvasac i jaja i sve dobro promešati. Testo se mesi dok ne bude glatko najmanje 10 minuta, ali je poželjno 20 minuta. Što ga više budete mesili to će vam biti kasnije lakše za razvijanje što je kod kroasana esencijalno. 
Gotovo testo zamotati u najlon foliju i ostavite u frižideru celu noć (najmanje 8 sati).

250 grama putera razmutiti sa 2 kašike brašna kako bi brašno upilo eventualni višak vode, što će u valjanju i okretanju testa ponovo biti velika pomoć. Razmućen puter stavite na papir za pečenje na koji ste prethodno stavili malo brašna, preko njega najlon foliju i razvite puter oklagijom, opciono ga možete i stiskati prstima preko folije i tako oblikovati željeni oblik ili oklagijom, u obliku pravougaonika debljine 8 milimetara.

Videla sam većinu recepata u kome se razvija puter dok je hladan, ali u pokušaju sam ustanovila da je to mnogo teško i meni se čini nepotrebno mučenje.

Kad je puter hladan između ostalog počinje da se lomi i onda je mnogo teško napraviti ravnu ploču, što će biti esencijalno u savijanju i daljem razvijanju.

Presek testa
Razvijen puter na papiru pokriven najlon folijom, ostavite u frižideru da prenoći odnosno najmanje 8 sati.

Sem ove male izmene sa puterom, i dodatkom pola kašičice soli, recept kao i cela procedura nalazi se na Dalmatia Gourmande Blogu, ne bih ga kucala ponovo jer sam u potpunosti sva uputstva iz više uspešnih pokušaja pravljenja kroasana sledila upravo kako je napisala koleginica sa bloga.

Ono što bih takođe preporučila s obzirom na komplikovanost objašnjenja razvijanja, slaganja i oblikovanja kroasana jeste i klip Julie Child za kroasane: Croissants
Traje malo duže, ali kao po običaju ništa nije prepustila slučaju i svaki korak je detaljno objašnjen.

Original recepta možete videti ovde, a ja u nastavku dajem bukvalno copy/paste svega što je napisano za dalju proceduru.

Sem što u drugom danu puter imate razvaljan, ohlađen, vadite ga isto kada i testo i onda idemo dalje....


Drugi dan – priprema Croissanta:

....................................................................................................................................................
·         Tijesto izvadite iz hladnjaka, a potom ga razvaljajte u pravokutnik debljine 8 mm -1 cm, tako da šira strana pravokutnika bude okrenuta prema vama. Na tijesto postavite cijelu količinu razvaljanog maslaca tako da pokrije desnu stranu pravokutnika tijesta, dok vam lijeva ostane prazna. Maslac na tijestu trebao bi zauzeti oko 2/3 tijesta.
....................................................................................................................................................
·         Sada tijesto preklopite tako da prvo preklopite lijevu stranu (onu bez maslaca) do 2/3  pravokutnika tijesta (dio tijesta će vam preklopiti i dio maslaca), a potom preklopite i desnu stranu tijesta preko lijeve, tako da opet dobijete pravokutnik tijesta.Tijesto ostavite u hladnjaku 30 minuta (postupak rada vidjeti na donjoj slici). Zapamtite stranu kojom ste tijesto stavljali u hladnjak jer je to izuzetno važno za tri koraka koja slijede kada ćete tijesto okretati od te desne strane za 90° u smjeru suprotnom od kazaljke na satu. Ako vam je tako lakše, donji desni rub tijesta možete zabilježiti prstom.
....................................................................................................................................................


      Le premier tour - Prvo okretanje tijesta:

·         Tijesto izvadite iz hladnjaka tako da uža strana tijesta (ona koju ste zabilježili) bude okrenuta prema vama, a potom ga razvaljajte na debljinu 8 mm - 1 cm. Tijesto zaokrenite za 90° u smjeru suprotnom od kazaljke na satu, tako da šira strana tijesta bude okrenuta prema vama. Preklopite tijesto tako da preklopite prvo desnu stranu tijesta do 2/3 pravokutnika, a potom sve preklopite s lijevom stranom tijesta. Tijesto vam sada izgleda kao zatvorena knjiga i opet ste dobili pravokutnik. Ovo je najbolje objasniti ako zamislite da je tijesto imaginarno podijeljeno na tri dijela, pa ga preklapate po trećinama. Donji desni rub možete opet obilježiti prstom. Tijesto opet ostavite u hladnjaku na 30 minuta.
....................................................................................................................................................

      Le deuxieme tour – Drugo okretanje tijesta:

·         Tijesto izvadite iz hladnjaka tako da uža strana tijesta bude okrenuta prama vama (ona koju ste zabilježili), a potom ga razvaljajte na debljinu 8mm - 1 cm. Tijesto zaokrenite za 90° u smjeru suprotnom od kazaljke na satu, tako da šira strana tijesta bude okrenuta prema vama. Preklopite tijesto tako da i lijevu i desnu stranu tijesta preklopite do sredine tijesta, a potom lijevu stranu prebacite preko desne. Opet ćete dobiti pravokutnik (kojem opet možete donji desni rub obilježiti). Ovo ćete najbolje napraviti ako zamislite da je tijesto otvorena knjiga koju treba zatvoriti. Ostavite tijesto u hladnjaku na 30 minuta.
....................................................................................................................................................

      Le troisième tour – Treće okretanje tijesta:

·         Tijesto izvadite iz hladnjaka tako da uža strana tijesta (ona koju ste zabilježili) bude okrenuta prema vama, a potom ga razvaljajte na debljinu 8 mm - 1 cm. Tijesto zaokrenite za 90° u smjeru suprotnom od kazaljke na satu, tako da šira strana tijesta bude okrenuta prema vama. U trećem okretanju ponavljate prvi korak, ali obrnuto – prvo preklapate lijevu stranu tijesta do 2/3 tijesta, a potom desnu stranu preko lijeve. Ovo je ujedno i završni korak, a opet ste dobili pravokutnik tijesta. Tijesto ostavite u hladnjaku 30 minuta.
            ....................................................................................................................................................




Oblikovanje Croissanta:

·         Dvije tepsije za pečenje obložite papirom za pečenje.
....................................................................................................................................................
·         Tijesto izvadite iz hladnjaka pa ga podijelite na dva dijela. Jedan dio ostavite u hladnjaku dok prvi dio pripremate.
....................................................................................................................................................
·         Prvi dio tijesta razvaljajte koliko možete tanje. Ja sam ga razvaljala na debljinu od oko 5 mm.
....................................................................................................................................................
·         Od sredine tijesta počnite izrezivati trokute. Ja sam na široj strani svakog trokuta napravila mali zarez kako bih ih lakše mogla saviti u oblik polumjeseca, ali zaista nije potrebno jer s tijesto lijepo da saviti i bez toga.
....................................................................................................................................................
·         Na širu stranu svakog trokuta stavite nadjev po želji: žličicu nutelle, žličicu marmelade, kockicu čokolade... pa počnite savijati prema vrhu trokuta. Oblikujte oblik polumjeseca.
....................................................................................................................................................
·         Svaki oblikovani Croissant poslažite na pripremljenu tepsiju za pečenje, vodeći računa da su udaljeni jedan od drugog jer će se prije pečenja dizati.
....................................................................................................................................................
·         Postupak ponovite s drugim dijelom tijesta.
....................................................................................................................................................
·         Razmutite jaje s mlijekom pa premažite Croissante. Po želji ih možete i posuti s malo šećera po vrhu.
....................................................................................................................................................
·         Croissante ostavite pokrivene da se dižu na sobnoj temperaturi oko 2 sata prije pečenja.
....................................................................................................................................................
·         Zagrijte pećnicu na 220°C.
....................................................................................................................................................
·         Pecite Croissante 5-6 minuta na temperaturi od 220°C, a potom smanjite temperaturu pećnice na 180°C pa ih pecite još 8-10 minuta.
....................................................................................................................................................

Poslednja faza - Uživanje u kroasanima



Fotografije kroasana iznad su posle faze dizanja testa od oko 4 sata umesto 2 sata, u tom slučaju gubi se izražena lisnatost i kroasani su samo naduvani, fini, ali ne i lisnati.